ПЕСНИЦИ СВИТЦИ

Песници свитци залуд вам ваши празни фењери тињави

Ни једну олују издражати неће… Кад се фитиљ огарави

Касно подрезивање боли… Заувек згасне лелујав траг

Заиграли сте коловође преварно коло… Шалу је однео враг

Песме вам дремају ове кишне ноћи на узглавља снена

Мене будног предуга роморења драже зовом успомена

Ослушкујем несрећне сате… Круне се у мливо нигднине

Морим слутње и мисли придошлице црне птичурине

Помор жеља и расцепе душе носим… Болне неспокоје

Упреда се мучно уже… Кад помислим готово је

Чвор се нови судбом веже… Боле тврда учворења

Године се збрале а ја “зелен”… Чекам закаснила зрења

У салаше мира “пабирцима” није место дано

Штуре класове разум одбаци ласно и рано

Промаја свира амбаром вереничких рима

Лукави ми дрско преотели и срж у костима

Ломно ми срце… Још ломније измождено тело

Гавран на прозору у црној тмини збори опело

Зову одбеглих речи на раскрсници живота

Позорница је тесна од прекоброја простота

Нагужвали се песници свитци… Поданичка руља

У баруштини света хор и пузавац што бауља

Љигави крекет жабљи дрежди да ми се руга

А ја “старомодни” песник рими верни слуга

Сад нову плетем за кров што не прокишњава

Да се браним од метеорске кише у време јава

Модерног стиха… Свитци зачас изгубе сјај у тами

На узвишеном поетском небу нек стражи у осами

Моја источна Даница звезда… У меком оку лепоте

Отварам све звездане коридоре да се даром оваплоте

Нека се разигрју саме песме вранци кад пршти туга

Уместо ваше чвораве штранге указује ми се дуга

И славолук иза одшкринуте завесе поетског бола

Давно сам покопао ваше кумире и одрекао се идола

А вама нека су ваши “свеци” и стриповане фреске

Моји ораси су тврди за читање ал' млечне мреске

Лепотом чврстих строфа поколења ће се сладити

Што моје перо чистотом слова клеше а ви се свадити

Око слободног ил' везаног стиха… Празних чегртања

Незрела децо знајте… Велика песма велике снове сања…

На данашњи дан © 08.06.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2013-2020/ zelenakap.blogspot.com