КЛИСУРА СЛОБОДЕ

Јагода бола окомито расте на узвишици вере

Светим видом упекла красна сећања па трају

Ко још да следи упут и да види друге намере

Примакло се збунило и стреми једином крају

Насеобине језде уз леву обалу пролазности

Један је круг самоће обрнуо трајање креста 

Чувају сећање своје на ломне старачке кости

Посетили су леварачка гробна убога места

Бол у јагоди и јагода у болу није ти јамачно знано

Предворје ниско са косим тремом сад се узноси 

Порушили су клисуру слободе још за дана рано

Саградили понос на заравни и пријашњој коси 

Чуда се збивају незвана изван очекиваног тока

Раздели следују мали испод насеобине лука

Јутром измаглице нису завадили у глави два ока

Окрзнут је само крајичак жеље испред кулука

Опет се зором врти круг самоће у свом знаном смеру

Сећања заборав грле да се врате са плачног пута

Мучи ли их помисао како достићи узвишицу веру

Крај бива на пола круга у посртању ока и мрља жута

Насеобину треба пронаћи и досећи висину креста

Починак тек тада долази у разбор и мали свршетак

Порука гори пламеном да не згасне и чува давна места

Ко ће га знати ко је у помисао припросту бацио летак 

Клисура слободе мртвају ћути и ново затишје спрема

Треба читати та уцењивачка слова са летка који пада

Искуство вели иза њега кланцем ће доћи нова дилема

Задњу одлуку још нису рекли у сушаству измаклих нада

© 10.10.2020. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ЛЕЛУЈАЊЕ ТРСКЕ zelenakap.blogspot.com