Мрси се гужваник мисли у уму некако бритко
Само се сећање вуче пребијено и траје дуго
Оста орање у јесен рану за озиму пшеницу плитко
Дали је у праву птичији глас знаш ненадмашна туго
Сребрне сузе капљу у јендек покрај пута споро
Неман се уз брдо пење незван на светом збору
Теби ћу тајну рећи што цури у раздање мала горо
Морам знати да ли је суштина у тајном разговору
Извори су се замутили па моја душа дуго пати
Сласт нема до горчине разливене у грешном млазу
Поноћ је давно губава прошла... Избегли мрки сати
Преорали су међе вечне кад ум није био на опазу
Крај је дошао узалуд наде... Срозао то очекивање жељно
Извидница је закаснила да јави протекле несносне пене
Сужњу истину опору... Дошло је време короне погибељно
Чуђењу нема места... Џаба су се разрогачиле моје зене
Гужваник мисли нико размрсити неће ни пребијено сећање
Признајем јамачно горчина заузела душу па се башкари
У јесен рану жуљно је убого остало само плитко орање
Орловско гнездо у уму царује... Мисли су само лешинари
Корона се одужила и заузела место ведрине црну слутњу
Хоће ли једном тој немани доћи крај... Мисли се лешинаре
Несрећним умом... Нико ти неће опростити разузмну љутњу
Носи бол жуља који су ти наметнули... Не трпи нове самаре
© 12.10.2020. Славими® Ј. Зеленкапић
Књига: ЛЕЛУЈАЊЕ ТРСКЕ
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар