Вољеној, с љубављу
Још један болни спровод на ком сам данас био
И нова посета Њеном гробу с молитвом немом
Две хумке су последња јава а не сан који сам снио
И повод овој песми о животу и смрти са дилемом
Како да моју Милу помилујем осмехом
И како гробе да је моја молитва пробуди
Докле бити узалудне битке са смрћу и грехом
Мом осуђеном животу два пута се суди
Пристигао је напокон рок као и увек кратак
Не могу да ми машу Њене склопљене руке
У знак поздрава... Сам данас живим остатак
Одслужио сам животе давно све ајлуке
Залуд је сведочанство овог кусура живота
Мртве га очи Њене гледати више неће
Из сувог врела нема жубора ни клокота
Воде живе... На гробу тугује даровано цвеће
Кораке смрти знане и марш звоно већ звони
Условљен безизлазом са једном трунком наде
Данас мртваци живи за лесом у истој колони
Сутра ће и они бити праћени пут гроба... О јаде
Језиву истину сви знају а свесно је од себе крију
Неко други у колони замениће их сутра само
На истом путу смрти и себе жале и сузе лију
Погнутих глава са болом у души... Сви тетурамо
Убогом гробљанском стазом у задњем испраћају
Наша смрт је сапутник на њој од самог рођења
Нераздвојна сенка... Прагови живота клопарају
Године ко сточни вагони промичу у дану похођења
Зашто се сви рађамо са клицом смрти за задњи час
И зашто тако проживимо рођене животе кратковеке
Има ли Васкрсења у вери... Као да је Бог умро за нас
Тај глас ми умом пени ко талас к обали рајске реке
Сећања и успомене за неко време ближњи нека носе
И њине корпе кад се распу приспеће друго време гњило
Са поруком гроба заборав стигне у увеле јунске откосе
Од смрти до смрти тако остаје само мртво ништавило...
На данашњи дсан © 31.10.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар