ЧЕКАМ ТЕБЕ У ОСВИТУ

Вољеној, с љубављу

Изостала си и ове године са још једног твог рођендана

Само сећање живи... Давно се време враћа или прикрада

Твој љубљени се једини сећа... То је моја вечита рана

Зашто си изостала... Чекам те Мила... Ево сам сам сада

Да у постухној песми обележим незаборавни твој дан

Да стиховима подигнем спомен живи на непрежаљену

У време короне самујем... Светли тек рачунара екран

Нижу се речи болне посвете... Бдим још једну смену

Да смрти супротим живот... Твоје жуђено васкрсење

Да тешим душу конано и заувек жељеном доласку

Своју у твоју да прелијем жудњу... Ноћ разуме хтење

Моје и нашу једину жељу... Ни говора о проласку

Времена и година од твоје преране смрти... Она јамачно

Није била са мојим допуштењем... И сада се још питам

Не знам дали је Бог тако хтео... Да се раскине брачно

Уздарје... Обострана љубав... Зашто је престао наш ритам

Никада појмио нисам и не могу... Разум се не супроти

Узоритом... Наш брак ни сада не познаје дугу празнину

Коју је донела твоја смрт... Хоће да се настави и оваплоти

На јави сањам да дани и године наше самоће заувек мину 

Дођи Мила... Предуго чекање боли... Одужила се самоћа

Сирочета... И у овој песми читај жељо тајну нашу свиту

Васкрсење знам да се жуди... Да моје срце не онемоћа 

Да се смтри твојој примакне моја... Чекам тебе у освиту

© 05.10.2020. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ЛЕЛУЈАЊЕ ТРСКЕ zelenakap.blogspot.cом