субота, 24. октобар 2020.

МУТЉАГ ЗАДЊЕ ПРОКЛЕТЕ НОЋИ

Теку разлози умни узнешени на седмом степену барикаде
Има их море да вас удаве и саплету... На путу тутумиш
Шта то у ово ноћно доба разложно усред таме раде
Јесу ли у праву мудри... Тресла се гора а родио се миш 

Разбацују се на све стране јастуци мокри од лудих снова 
Соба је тесна да прими незване госте придошле изненада
Раздор се вртри у круг а глава вам пуца тежа од олова
Празне молитве и метанисање није помогло... Жешће пада 

Корона што се ноћу збива... На клацкалици горких успомена 
Пут тутумиша је зачаран дуго па му се не назире далеки крај
Како се снаћи кад вас издаје мртва стража или њена смена
Задња проклета ноћ претворила се у муку... На себе самог лај 

И цвили... Нико те неће чути... Извијај бритви мршаву шију 
Пред зору ће снови да се прережу... Изненадно избављење 
Да дође твојој измученој души... Кртице ноћу тајно рију
Своје подземне лагуме и ходнике а ви тако себе у презрење 

Ноћно доба није мило у тесној соби мокрих јастука кад се свети 
Не разумеју вашу последњу песму јадиковку... Мртве страже 
На крају сам докучиш да обмануте и мале речи немају памети 
Утеха и спас у тами короне пропадну... Други закони ноћи важе 

Супростављање умних разлога узалуд бива... Тече мутљаг ноћи
Молитвене речи посустају па ућуте пред стравом... Бол грла
Дубоко пече... Код очију вере како веровати умној слепоћи 
Распуђене мисли су напустиле ужасе збора... Тужна су ваша трла 

Лавеж и цвиљене појела мрклина... Крајњи час смрти се слути 
У доба пошасти и блокираног ума апатија незвана лако прође
Сазњање је одбачено... Од рођења сваки жив се свом гробу упути 
Ову истину немојте ви порећи себи... И без короне крај дође... 

© 24.10.2020. Славими® Ј. Зеленкапић
Књига: ЛЕЛУЈАЊЕ ТРСКЕ zelenakap.blogspot.com 

Нема коментара:

Постави коментар