Корене знам и своја исходишта
Тако ми се бар радозналом чини
Но незнах кућу мог коначишта
Дали је близу ил се изгубила у дивљини
Задојен љубављу одрастох и умрећу
Рођено исходиште зашто … Повратак иште
Сужавају се кругови живота… На несрећу
Гробље немо чека… Пожелећу коначиште
Уместо црне земље затрпава ме време црно
Кад бува прва другу похлепом иште
Клијало није дозрело… Дуго ће трунути зрно
Под пазухом косматим… Чека судилиште
Црвени печати лако и брзо цветају
Ту где зној крв и гној скупа провриште
Толико слатке крви немам на распродају
Залуд несносне буве црни нокти биште
На платоу осветничком у дроњама сиротиње
Од господарица мог тела бранити се мора
Тек је одболована жутица… На трњу глогиње
Најезда бувља мили ко да митингује пре збора
Тешко је и горко судити самом себи… А буде
Приспе суђено време иако га не каните
Позивате се грчевито када вам други суде
На елементарно право да се истином браните
Ако себи сами копате раку… Закасните
Рођену бразду и међу туђини су вам преорали
Немојте журити да се у њу сахраните
Украден живот однели су недостижни идеали
Крилате наде ко птице поскубене у риду
Од исходишта до коначишта незнају пута
Голуждраво бежање у паници и стиду
Песник сањар и човек како да данас не залута
Древни “зид плача” ништа је према мом зиду
Урушиће се пре коначишта у исходишта
Корене више не знам… Гледам своју кориду
Све моје данас с отровним копљем сконча у ништа
На гробљу Бозман купио сам малу кућу
Рођена земља ова није моја домовина
Загонетна су “вечна ловишта”… У надахнућу
Имам Небеску авлију широку и разграђену као утрина
Ту где је бивших и потоњих занавек нестао род
Скитнице уметници тек је улазна капија мука
Лук дуге славолука од истока на запад не омеђи свод
Исходиште и коначиште данас су једна лука
У њој се чамци истине више не плаве
За само судилиште вашу пороту нећу
Ни снова више немам осим болне јаве
Задојен љубављу одрастох и умрећу…
На данашњи дан © 27.10.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар