Вољеној, с љубављу
Затулићу ватре снова у пепелу испод сача
Гоњен тежњом племенитом до узглавља
Убила ме ова мемла и истина дечјег плача
И дах ми се постојања новом жудњом јавља
Да истраје свевидница под заклетом исте наде
Кремен спаљен сав у гару истрошених битисања
Нисам брао јагориде ни модрине твоје винограде
За муљање тешких мука стигло време пре раздања
Иштем тебе усекли пориву на запису урезаном
По трагу сечива читај рабош неке нове мере
Опаши ми умље чистом речју и тканицом тканом
На разбоју песме поцепане не тражи постере
Ни велике слике за засторе неба одвећ тмурног
Клизи тмина очном дупљом у кратеру нове језе
Нема соба корачаје броји… Изостанак журног
У дневнику без прозивке… Спетљале се везе
У чворишта тврда… Нек се с болом дрхтај јави
Одбол нема залог у реци времена што у току мине
Мноштво сенки титра зидом… Трен је треперави
Колоплет се мрси у мрежама лелујаве паучине
Затуљене ватре снова угашене у пепелу испод сача
Нек истраје свевидница под заклетвом исте наде
Сваки камен котрљање дном живота река глача
Ботаничка башта љубав моје руже с Њеног гроба краде
Не иштем тебе усекли пориву на запису урезаном
Ни велике слике за засторе неба одвећ тмурног
Изкидале се копче и везници су сатрули с наканом
Сан се разбио о док на крају јутра у цик пурпурног
Завезан у чворишта тврда… Дрхтај не може да се јави
Гоњен тежњом племенитом да досања уз узглавља
Нека се с болом окуми вечно… Пушкин је певао Полтави
Како ја певам Њој… Испијен у празнини што се јавља
Кремен спаљен сав у гару истрошених битисања
Не тражи по трагу сечива… Не читај рабош нове мере
Мој молитвени псалтир за твој олтар зван нек се клања
Вечно у засторима неба… Носим своју душу крилима вере
Још дуго клизи тмина очном дупљом у кратеру нове језе
Одбол нема залог у реци времена што у току немиром мине
Јасна Пољана нека памти и моје шуморе самоникле беле брезе
Топлица стихове Драинца носи подно Хисара у помрклине
На овај дан © 07.10. 2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар