СИТНА ВРЕМЕНА СУДИЛИШТА

Опет као и лане дошла нам времена ситна

Сваке године говоре жреци… Душа нам је битна

Слаткоречиви у благдане… Празна им утеха градобитна

Докле ће на ватри бдења да се дими срце сагорело

Хоће ли видети паства да је време за љубав дозрело

Слаби су вапаји у миросању… Крстом помазују чело

Блато увек остаје блато и пепео луг кад се скори

Небо ће још за кратко одложити свитање долазећој зори

Шта ћемо чинити људи браћо… Нико не пита Петре априори

Дан освећења иза бдења хоће ли свечани доћи

Ако остане стално тумарање и привид у слепоћи

Нећемо никуда кренути даље остајањем у моћи

Неуки зборе ускомешана руљо куда те предводници воде

Можда у ропство полувере а не на пут спознаје и слободе

Шта могу орловска гнезда до само грабљивце да породе

Знаш ли народе да земна каца одавно прелива… Млечи

Новом пеном под ногама... Ко ти и сам живот гњечи

Мути библијске зденце и соли памет… Традиција јечи

И у ове дане шира се лева док бучи река опијена

Долина живота чије је царство… Можда посед хијена

Осушила се па вене наследна лоза… Много је јалових гена

Шта благородни пород да прими… Кисело ће кисело дати

Јагориде горке у нашем наслеђу Бог неће препознати

И трнуће нам зуби под вињагом а гласови прегрлати

Мук ће пожелети у ситно време које изједе наслада грозе

Не бих био дивљи ластар… Нећу ваше вино виноград и лозе

У небо смерног и чистог хоћу Илијине кочије да ме возе

Доста сам у ситно време за ватромете походио сузну долину

Кидао жудњом паукове мреже и речју Божјом тргао паучину

Људску… Изнова песмом и молитвом предавао се Божјем Сину

Данас када му многи славе рођење а у срцу се родили нису

У Њему и Он у њима… И ове ноћи бдења Бог зна чији су

Кад небеске књиге немају њихов запис живота у златопису 

Од Божића до Ускрса у круг смеју ли цркве бити позоришта

Претворничке вере… Ако Бог прстом испише “ништа”

Кад се завеса спусти за гладне душе истине у време судилишта

Мрље зависти блатњаве душе грубих речи и себична дела

Ни Божја суза у ову ноћ студену није спрала згаришта до пепела

Бог ће одлучити не пристрасно за круне мира чија су достојна чела…

На овај дан  © 06.01.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2017/  zelenakap.blogspot.com

ПУТ АЗИЛА

На путу незнаном у азил за поетску грађу

Кад прошли дани у таму данашњу зађу

Врти се прича азила… Старија смени ову млађу

И ум то ни у сну не прогласи за мутну крађу

На путу незнаном у азил за поетску грађу

Једва се вучем изморен тугом и глађу

Не предајем се стихијама кад ме снађу

Ни горку жељу не мењам за неку слађу

На путу незнаном у азил за поетску грађу

Мој чамац дана избушени не сања ноћи лађу

Велику и белу… Хоћу Нојеву барку опрхрван јађу

Са воњем животиња спасоносну ситимску заграђу

На путу незнаном у азил за поетску грађу

Мојим чамцем спасења Христос весла кад сунца зађу

По таваници мога живота давно омрченом чађу

Ако ме изгубљени свете гоничи а не водичи пронађу

На путу незнаном у азил за поетску грађу

Нечитак запис у лавиринту чува осуђења да не изађу

Ове речи одметнице побегле у песму неће свађу

Подвезнице грла нека ме удаве у забрађу

На путу незнаном у азил за поетску грађу

Сан ме одвео у моју Топлицу и малу варош Житорађу

Где су ме пелцовали од туберкулозе…У предграђу

Крај споменика заклетог литерате уснулог међ липе у залађу

На овај дан © 05.01.2013. Славими® Ј. Зелекапић

ВРЕМЕПЛОВ /2017/  zelenakap.blogspot.com

КО ОВДЕ ПРОДАЈЕ РОГ ЗА СВЕЋУ ?

Разљутила се зима и одрекла снегу право

Да нас покорава својој вољи пре пролећа

Нико да поверује од истински тврдоглаво

Ћуд јој је вазда наопака... Мудрост се сећа

Какве су некада биле зиме то ти је за причу

Да те заболи глава од сметова и вејавице

Још кад загуди кошава и кад вукови урличу

Језа се свуда леди с ињем побеле трепавице

А оно ево ти сада зима пролећу дане краде

Каква се ово збрка годишњих доба збива

Кад дођу бабини јарци све ће да надокнаде

Зима мора да искија бридом… Зар је она крива

Лаковерни што поверовасте да ће скоро ласте

Да се врате и да остану да се више не селе

Висибаба како ће без беле капе да порасте

И каћун од кога жутило да украде… Деца веле

Немогуће је да пролеће игра коло на кецу

Кад вазда било је коловођа весељак живи

Можда је ћудљива јесен слагала наивну децу

Или су лета с југа на север утекла по наиви

Ко је то заспао и није извршио смотру чета

Уврстава се свако где му је воља преко реда

Откуда на зборном месту зиме михољска лета

Како су вилинске косе замрсиле власи с преда

Скривено лице докле ће да се игра скривалице

Докле да тугују збуњена деца што нема снега

Јесу ли се годишња доба раселила ко селице

Или су загубила путе без белутка држећи се ега

Непокорности можда нашу децу неславно уче

Нек зима испружи прсте да је учитељ опомене

Шибом… Јесен у ћошку на зрневљу од јуче

Нека клечи стара лола тако се учи школа… Чуј бене

Докле ћеш да се правиш луда предуга зимска ноћи

И да дечије звездане снове кријеш на леђима змаја

Кад га висине у тачку скупе… Лапонац неће моћи

Лажју црвеном од стида о Божићу до дечијег раја

Стићи без снега и украдених санки… Ко мари за жеље пусте

Исцепала се врећа и помешале се легенде кумири и свеци

Деда мразеви и бабе па неки Божић бата кроз оџак да се спусте

Лажу… Ко овде продаје рог за свећу и ко се руга паметној деци

На овај дан  © 04.01.2014. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: “МИЛОКАЗИ” - ВРЕМЕПЛОВ /2017/ zelenakap.blogspot.com

РАЗМЕЂА

У тишини душе кад свет је урлао и крешто

Ноћас се родише речи песме и слана их расу

Распела с раскршћа и висова кренух да склањам

Куда си ти прошла ноћашња лудоријо и фешто

А мој пегаз ужареним небом пројезди у касу

Ваше је тужно и немо прво јутро а ја израњам

И самном прва белина странице моје књиге

Имам поуздану руку и нешто дара да је окренем

Ко ће да листа остале странице толико дана

Кад сваки пише нову стихом и печати отиском бриге

Пре него стигне моја јесен нећу узалуд да свенем

Царинарница између два лета залуд је била распевана

За прелаз у сутра мноштво ноћас није оверило пасоше

Иако се разметало лудошћу жеља да оно биће боље

Јутрос их гуши од јуче себичлук тврдокоран и саможиви

За једну ноћ вреде ли сви улози живота да се потроше

Зашто ужитку продати себе и пробудити се на јастуку зловоље

Није једина ноћ света но дан размеђа… И данас мора да се живи

Буди се јутрос жалостан с мамурлуком у пепелишту

Мој луди град остао ноћас у бунилу недосањаних снова

Од ватромета и буке да се вида у самообмани лажног сјаја

Пренете муке и коби верне сенке у нови атар ка губилишту

Пристижу… Кошуљу лудости кад раскопча ко ја ова слова

Спознаће немилости олуја и мутљаг поплавне воде насртаја

Како затрпавају тињом право и слободу сиротог живота

Решен сам да носим крст свога распећа... Истином у све дане

Да се браним… На стрв кад се сјате лешинари але и вране

Једино великом Богу признајем вечито право да размота

Клубе свих мојих година и дана… За ожиљке и ране

Нека разгрне заблуде људске и удели ми мрва што остане

Са софре незаситих птица да гладна уста утоле црева

Пространа је моја књига покапана и листови бледи

Дивитом части… Са поља искрене душе ницаће семена

Песник не може да мучи кад српови жању… Срцем пева

Ако је Божја воља да се на дожеваоници здену руковеди

И последњи сноп живота у задњу крстину... За времена

Вечности што наступа без смена кратких година и дана

На хоризонту спасења нека песма песника близином грли

Прође дочек и испраћај… Лажно размеђе у ноћи подметања

Најзад су исцуреле све густе смоле бола у слуз катрана

Збор година се не постројава за смотру… Знају сви неумрли

Доста је било у прошлој акова суза горчине и болних сећања…

На данашњи дан   © 01.01.2014.

Славими® Ј. Зеленкапић   књига: “МИЛОКАЗИ”  

ВРЕМЕПЛОВ /2017/ zelenakap.blogspot.com

ГОДИНЕ У ШИЊЕЛУ

Нова не могу те чекати и ако те ноћас сви чекају

Док пљуште жеље и речи у топотима касају

Жална је истина ето самујем сам... И на крају

Нећу те чекати... Ни ти не чекаш мене... Издају 

Твоју слутим... Још једна на купи збраних година

Има трошан темељ... О старости слаба јој подина

Лисник јој се не зелени... Трне промрзла трњина

Загонетна нова годино не скривај се ко буљина 

Испод почетне сласти празна обећања скриваш лукаво 

Кад се обручи распу и дани исцуре без збогом и здраво 

И ти ћеш отићи ко ова стара у подераном шињелу... О јаво

Горак и кисео укус и сад ме опомиње... Не лудуј главо

Нећу да те чекам... Ни једна ме година чекала није

Моји би стари рекли... Све године су само бештије

Лукавице што одиграју своје коло... А животне капије

Не затварају за собом... У касу продивљају ко бедевије

Ноћас на раскршћу нека се године журно раздвајау

Прошла одлази у остраг заборава у своју чудну потају 

А потоња неизвесна кратко ће снити... Дани се чаурају 

У маглу густу... Долазећа шепа спиралом у нараштају

Нових и старих... У коначном све оне су једном старице

Не волим прочеља ни једне врсте а ни њено рошаво лице

Сутрадан ће скинути маску... Мамурлук бледа снохватице

Откриће обману... И ти годино гладна разјапићеш вилице

Не дочекана... Без мене... Изневерене гозбе није ми жао 

Ко многи лаковерни у ситне сате ноћас нисам забасао

Толике године нећу памтити... Како сам их продеверао

У летопису стоји... Знам животну обалу где сам пристао

Нећу те чекати... Ни ти не чекаш мене... Здраво и довиђења

Дочек и испраћај чему... Трен склопљених сказаљки не мења

Ништа на линији вечности... Све људске лудости и искушења

Зашто би ову ноћ жигосали... Мени је свака ноћ ноћ бдења

Да још једну песму изнедри душа у одбрану једине лепоте

Царице поезије... Нека си ми ти на испису једини животе

Хоћу и сутра да не зафали мога човекољубља и чисте доброте

Хуманост отвара руке... Час је да се дарови неба оваплоте

На данашњи дан © 31.12.2015.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: БИЉЕЗИ ГОРЊЕГА ЗВАЊА /2015/

ВРЕМЕПЛОВ /2016/ zelenakap.blogspot.com

ПОРУКА НИТКОВУ

Залудно време зароби траг

Насадом врати пука сећања

Умире гласно расточен мир

Црног паука преврат траје

Вилинско коло заиграо је враг

Мисао спава пре већања

Вољеној дадох свој путир

Да вером поји род у нараштаје

Песник испи вино живота рано

Скупе су речи за трошак идиота

Ко на слузавој стази скорели траг пужа

Пролази нису тајили несуђени век

Доплату свемир прима у време поспано

Вододерина раздор крије и чопор окота

Око се дало жудњом у немир ружа

Паклени план скрива опори кукурек

Тајни збор издајица збио се скоро

Ко ће прекорачити сенку саму

Док се удаљава хоризонт снова

Не враћајте ми данас у јуче

Замах голубијег крила разгрће душу

И мрак законачени у левој веђи

Свијам ти гнездо долазећа зоро

Нека појутарје отпусти таму

Допиру из Семирамидиних вртова

Мириси древни… Кад се речи муче

Песника боли плитко за сушу

Ваше извориште без жеђи

- О предаји нема ни говора

Песник ултиматуме презире

Раздрешите ми чвор од чворова

Залуд гушите у смртној пени сеире

Нећу доћи на вашу гозбу сурову

За мојом софром не седај ниткову…

На данашњи дан © 30.12.2013.

Славими® Ј. Зеленкапић  књига: “МИЛОКАЗИ”

ВРЕМЕПЛОВ /2016/ zelenakap.blogspot.com

ТРОН И АЗИЛ ГРЕХА

Како душу милости 

Да спрегнем са умом

Куда да се селим 

Разложности тврде

На размеђу засађене кости

У количнику љубави са сумом

Мањом од гроша делим

На двоје да се не срде

Ко опасује бедра а ко главу

За пут истине и неповрата

Крилато двоумље збуњује 

У ниском лету падалицу

Снови су тужни дозвали јаву

Рукосад опет ниче молитвом брата

Паства из богомоље одсуствује

Буни се поткупљивост за воштаницу

Блесне још једна муња 

Кисне праскозорје самоће

Купинасте очи нису тренуле 

Жуљају шаке збиље

Пуштено псето некуда луња

На искап испивене све злоће

Добују разорне речи кренуле

С усана лажних у окриље

Други је дан мамурне славе

Несрећну сламу ветрови гоне 

Под небеса врљају ковитлаци

Мучно је бежати у заносу

Времешне тикве ћелаве

Мудрују за софром онако боне

Зајапурени ждрепци вајни мудраци

Испили сво вино сад пију росу

Дан збора гаси посивеле жудње

Висина се не мери дослухом

Зајажена је истина нестижицом глади

Набрекле скореле бразде 

Пребрајају семе и дане судње

У туђој крви зрнца под пазухом

Скривени младеж гнездо нади

Развлашћене су црквене газде

Адвент само раја у вери чека 

Два миленијума и више зорно 

Заблуду нико признати неће 

Све овде касни по року

Скоро ће коначни суд Богочовека

Разлучити овце и јарце и написати "сторно"

На рачунима живота лажним умреће

И сама лаж а истина се свити у оку

Христа Небеског витеза што првду даје

Свештенству и лаицима законом заповести

Нико се кроз иглене уши неће провући

Да небо старим злом опет затрује

У школи живота за нове нараштаје

По Божјем Духу мером љубави треба истину свести

Све верне из азила греха вратити кући

Један је трон у једног Цара што овде столује…

На данашњи дан © 28.12.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2016/ zelenakap.blogspot.com

“СВЕТОСАВСКИ ВЕНАЦ” И ТРНОВ ВЕНАЦ

Јуче је примљено признање, “Светосавски венац” које је додељено давно у песничком месецу 2010. лета Господњег. Невероватно, али не кривицом даровника и дарованог,каснило је предуго. Не очекивано, можда као онај гром у зиму кад му време није, или као најава празника рођендана Божјег Сина, можда новог Савиндана, то само провиђење зна.
Ова невероватна околност и прича око “ТРНОВОГ ВЕНЦА” подсећа на запис Светога Писма из Књиге пророка Данила 10. поглавља од 9 до 15 стиха који сведочи: “ И чух глас од речи његових, и кад чух глас од речи његових, изван себе падох ничице лицем на земљу. И гле, рука ме се дотаче и подиже ме на колена моја и на дланове моје. И рече ми: Данило, мили човече! Слушај речи које ћу ти казати, и стани право, јер сам сада послан к теби. И кад ми рече ту реч, устах дрхћући. И рече ми: Не бој се, Данило, јер првог дана кад си управио срце своје да разумеваш и да мучиш себе пред Богом својим, услишене бише речи твоје, и ја дођох твојих речи ради. Али кнез царства персијског стаја ми насупрот двадесет и један дан; али, гле, Михаило један од првих кнезова дође ми у помоћ; тако ја остах онде код царева персијских. И дођох да ти кажем шта ће бити твом народу после; јер ће још бити утвара за те дане. И кад ми говораше тако, оборих очи своје на земљу и занемех.”
Занемео сам и сам. А како и не бих. Збунила ме величина признања у формату /45x 60 цм./ Светосавски венац се неда скенирати у слику, прерастао је скенер. Ускраћени сте видети и његову величанствену лепоту. Но занемелост није у величини, чак ни у садржају текста, који се да преписати, и преписан је да га и ви можете читати. Највећа немост је у речима које су ми тада дошле на ум: “Не бој се……., јер првога дана кад си управио срце своје да разумеваш и да мучиш себе пред Богом својим, услишене бише речи твоје, и ја дођох твојих речи ради. Али кнез царства персијског стаја ми насупрот двадесет и један дан; али, гле, Михаило један од првих кнезова дође ми у помоћ; тако ја остах онде код царева персијских. И дођох да ти кажем шта ће бити твом народу после; јер ће још бити утвара за те дане.” Утваре или ти виђења су обећана и догодила су се:
Ко је тај "кнез царства персијскога" који је толико година и дана стајао насупрот анђелу који је носио признање, дознао сам јуче. И поред тога нећемо га јавно офирати. Залуд му лавор и вода у коме би прао руке попут Пилата када је судио Христу. Ја нисам Христос, нити је мој трнови венац налик његовом. Радујем се што је први кнез неба Михајло - сам Господ Исус Христос, склонио са пута “кнеза персијског”. Царство правде, доброте и љубави победило је царство пакости и зависти. Како се то збило? Драгоцене су истине којима ме је ова прича о додели признања оплеменила. Читајући неке мудрости, објављене на ФБ, данас сам разабрао обиље тих истина, па их делим са вама. Прву је изрекао Преподобни Нил Синајски :“Тешко надменоме! Кад легне у гроб, сазнаће ко је” А ја је разумем да надмени “кнез персијски” од надобудности своје није допустио да признање добије бољи и онај који га заслужује. Друга мудрост ме је подучила да знам и сам:”Ко се одлучи да чини добро на треба да очекује да ће му људи због тога уклањати камење с пута већ мора бити спреман на то да ће му још који камен ставити на пут” Сада поуздано знам ко је толико година стављао камење на пут песников. Али упркос томе ишао сам и идем својим путем. Стрпљење ме је навикло како то вели опет једна велика истина и мудрост: ”Навикне човек да све временом изгуби сјај, навикне човек да све има почетак и крај.” Сјај лажног кнеза персијског је избледела. Оговарање се вратило на главу кнеза клеветника. Истинита је мудра мисао: “Оговарање је једна врста дима, прљавог дима из прљавих лула, не казује баш ништа, само говори о лошем укусу пушача!.”
Дим се распршио, камење се расуло, Михајло је победио кнеза персијског, и напокон све је дошло на своје место. Још увек се не зна дали је “кнез персијски” научио лекцију: “Ма колико високо уздигла се овца, још увек зна само блејати ...” Жалимо због ове асоцијације, али блејање је било само то. Ово је животна мисао, мудрост која није увредљива. Сагласан сам са Весном Парун која је вапијући рекла:”Шта друго можеш бити у злом времену осим добра мисао”. Све овде досада написао, заједно са добрим мислима, откључало је почетну немост, а вама испричале причу трновог венца око признања и дале разлоге што је тек сада обелодањена.
Морам вам рећи није ова прича хвале ради. То би било изван песникове скромности.                А скромност је очита, јер је песник годинама знао за додељено му признање, и није настојао да га икада прими. Но по провиђењу Божјем јуче га је примио без помпе и јавности. Још исто толико следећих година могао је да ником не казује ову причу, и ништа се променило неби, јер песник не живи од награда и признања, него од поезије.  Его храњен таштинама је погубан, зна то песник, попут мудрог Соломуна који је целу “Књигу проповедникову” посветио овој истини о таштини. Како се у поменутој књизи и овде ради о вечној спознаји и поуци, ради поуке и спознаје, и ничега више, даје вам се овај запис, да венац не може изостати и да зло не може да столује довека.
Ово је прилог текста са признања:
СРПСКА КРУНА Културно-историјски центар додељује признање СВЕТОСАВСКИ ВЕНАЦ Славимиру Ј. Зеленкапићу достојном чувару српског националног и културног бића и походитељу светлих стаза хришћанских.
ПОТОМСТВУ НА ЗНАЊЕ ЗА НАШЕ НАМЕРЕ КАД МУ ДЕЛА ОСТАВЉАМО
У Крагујевцу 10. Мај 2010. л.г. Саветник за уметност и културу Дејан М. Вукелић Генерални секретар Мирјана Т. Раденковић

На данашњи дан: © 26.12.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2016/ zelenakap.blogspot.com

ПРЕЗЕНТ И ФУТУР

Мила, моја је Љубав црвена 

Презент у жару гори пламичак 

Никада не израсте из пелена 

Уплете се у твоје витице њен чичак

У праскозорје Љубав је сјајна 

На зеленом листу пале капи росе 

Ретко је валовита ко река

Сведочи небо:- Сва је осећајна

Кад сузом пере ко Магдалена

Вољеном Христу ноге босе 

Знај Мила прати те њена сена

Увек топла и мека…

Љубав је једини убрус света

И јастук нежан и бели

У свако доба она цвета

И кад се ко ласта сели

Из мог живота у поље смрти твоје 

Пупоља у песми зими и лети

На рубу моје маште

За сунцем иде ко сунцокрети

Мирише миром из наше баште

Недра је душом носе за спокоје

У време смрти Љубав се не кида

Као у позоришту лутака кончић

О коме сва наша нада виси 

Године успомена и живот човека

Љубав се роди из стида

Из првог пољубца врисне

Кад Љубав широким небом звони

Лапорце чак са северног пола истине гоне 

На поветарцу дрхти звончић

У оку се виде њени обриси

Стоји стамено на размеђу два века

У невреме зна да кисне

На раскршћима бола до голе коже

И кад се деле еони

Сврстава се у две колоне

Нека се Мила нашим пламеном 

Љубављу људи Обоже…

За вечни сусрет окруњен Тобом

Презентом сам те опет даровао драгим каменом

У круни… Новом песмом од биљура

Венцем “Победника смрти” над гробом

Љубав нек чува будуће глаголско време футура…

© 25.12.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2016/ zelenakap.blogspot.com

АЗИЛ У МАГЛИ

Мили, с љубављу

Уморни запад сломљено окно хара

Пре но обноћ глува поњаву црну свине 

Вије се слепи миш око таванске греде

С уроком под пазухом крила… Нетремице 

Не докучих каква ме чека превара

У новој бразди издубљеној пре мрклине 

Мртву тишину кида док страсно преде

Жижак неуморни опет струже старе чађавице

Сугласје ума и душе је подерано 

Валовима низводно мук отиче

У пени белој преко камења 

Прскају меки мехури наде

Табани боси трну од циче 

Опора вода ледник реже

Заумно до крви у вриску 

Врти се коло празне досаде 

Постојање живота ми је знано

Часна су сва моја хтења

Свако нека крпи своје мреже

И нек се клања свом обелиску

Нагоркиња са друге обале ума 

Гласно дозива завет... Tуђа јој клетва

Тамо бездушно запад гори

А овде трне праотачко гнездо

У ражаловане године

Закаснила је љубави сетва

Разбудница мисли стала

Куда си утекла водиљо звездо

Па корак лута раскршћима двоума

Много дилема ако разгори

Ватре сумње све ће да расчине

Умиру мехури наде и другог вала

Не знам тај крајолик неба 

Тајном си туђом загледана

Бојим се рубне ивице тора

И коначишта кад дође прва језа

Разбудни век све исцеди

Пуне ми груди катрана

Није богохулна песничка реч вере

Болна је само празна хереза

Од брашна жудње има ли хлеба

Тврде су ове петље везаног чвора

Но срце неће да се заледи

Стари се грех новим не може да спере

Мерила неба су часна

Гримизно блентаво доба 

Не дозри о вакту као класје

Полегло у буђи труне

Ово је разврнута коначница ума

Враћено сугласје

Прича у чвор завезана

Клеветник опет куне

Ум и душа пате… Времена несугласна

Насеље су празно у време раздеоба

Како изаћи из постхума

Тапија живота ником није предана

Закоси сами од себе трају

Речи су зашле у посрнућа

До голе коже покисла нада

Дрхти и немо ћути

На крају заточења

У бездомље ничија кућа

Болни је тамник само

У дану озебла кути

Валови пене опет беласају

Преко камења пада

Зелена сенка мрења

Коритом плитким док се котрљамо

Очи нису свикле

На ову пустош у очајању

Из затона вире успомене

Не дају троношци да сања

Никада нећу прећи праг

У болном посртању

Срце издаје душу затворену

Утопљенички дух ме прогања 

У виру не спава водени враг 

И ове врбе самоникле

Нужно варају очи над водом сене

Не убијајте ми успомену…

Азил у магли

Кратко је магновење

Куда с просјачком жељом ноћи

Кад се раздани

Коме даровати задобијене ране

Кад гроб надгроби јава

У сваком валу и у мехуру пене јагли

Једина мисао… -О, дали ће Она доћи

Пребројао сам успут све колобране

Одужило се бдење

Кад умре реч песник је васкрсава

У својој сахрани…

 © 24.12.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2016/ zelenakap.blogspot.com