ОРИОНСКЕ ПТИЦЕ

Чујем разум да ме пита у јутро снежно
Што се уз мене привија муком ко тиха језа

Волиш ли разумом ил срцем оно нежно
Далеку звезду Ориона сунце Бетелгеза

Ко створи титрај ума да титрај срца бира
Залуталој земљи у океану небеских тела
Ко је јагњету из стада дао Христа Пастира
И даривао покров бели невести преко чела

Праискон одређује меру и законитости пише
Неке тамне бразде преоравају небеске њиве
Моје зенице пахуље пију метеорске кише

Укрштају се мрачни зраци.. Нема боје живе

На прагу чекам да се врате Орионске птице
Стихови ко прскалице рођена деца праште
Да у вирове неба завире огледајући чисто лице
Побегла из куће светог гнезда и торова маште

Песме за обзорја љубављу посвећене
Срце жуди у корпи жеља... Гладно дете
На причест вере с оцем у цркву ево и мене
Ко ове мокре пахуље што веју нека лете

Толико света а нигде људи... Видим шуму
Лелујају тамне сенке по белом снегу
Христос у срцу пали жар нејасан уму
Мећава завејава песме избеглице у збегу

Мој забран забрану сече... У тапијама древним чува
Гавран Алана Едгар Поа у душу ми незван слеће
Извршиоца тапија тамничи гробље у доба глува
То Вишњи по небу пред мене и моју земљу меће

Прилике чудне ко у времена буна и сече
Под ледом оковане воде Топлице гргоље
Десанкин грм и моја доља прозивком јече
Не дају да ми украду песме и божурово поље

Гавран гаврану помен јави јутром у промрзло грање
Мој и твој удес Ускоковићу песниче брате
Светковини речи и родном крају Топлици у сабрање
Драинац и сабраћа „скитнице“ кад ће да се врате

На овај дан © 29.01.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2012-2021/ zelenakap.blogspot.com

ИЗМЕШАНИ ЗАПИСИ

Поруке распела на раскршћу и туђе речи

Дрвена клептала одавно прсла насумице
Не објављјују… Посложене жеље вековечи
Мука… Измешали се записи посебице 

У Соломуновом врту заспала грлица
Злослутне сове хукћу у мрачној ноћи

Крај отока развратних олуја падалица
Скочањен вид скапава предан злоћи

Болно жуљају седла уморне коњске сапи
Остатак туђег жара тиња са пепелишта
На своду узлета падају злокобне капи
Похарани градови без капија и уточишта

За истом софром пораз и победа неће сести
Из касних дојава по другом дану пораза
Предходнице ухода доносе лоше вести
Ум и срце на једном штиту… Два разлаза

У истом зглобу… Кључа гротло превара
Пена украде тачку пада по назорима муке
Јед потказује саму себе у крику лешинара
Напету тетиву покида грех згрчене руке

Месец се разболео изнад уснулих брда
У тмини пусте собе греши дозив усне
По мучној наслади капље беседа тврда
На ниској таваници да мемла језу згусне

Босоног раздор пребира трептај видика
Немилосници трску стукли на трлици дана
Појило жедно у ждрелу нова поразна слика
Огроздало наручје пустоши и душа продана

Наноси муља прекрили поље у плавном току
Плаз стопе у стопу по тајној страни неба
Повесма магле разгон ветра жуде… Устоку
Бритку са севера… Неприлика сигурно вреба

У живом блату гаца задњи засеок наде
Пуца рапава кора ко речи на скали ума
Тули се лампа мудрости… У увојцима браде

Скрила се беда упетљана… Још једна траума

Поруке распела на раскршћу и туђе речи
Дрвена клептала одавно прсла насумице
Не објављјују… Посложене жеље вековечи

Мука… Измешали се записи посебице

На овај дан © 24.01.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2021/ zelenakap.blogspot.com

ПУТ СПАСЕЊА

Искрено певам сва привиђења

И чујем смех далеких хтења

Ридају гласно поколења

Данас стрепе недозрели за зрења

Распадају се времена лења

Неуспела су сва успења

Само још бдију празна бдења

На путу усуда сретења

Кључају муке врелом врења

Каменовани гомилом камења

И живот сад курс мења

Прошли водено и огњено оба крштења

У препирању с чашћу не победише прења

Не би у уму злобе ни трвења

Собе… предсобља... оделења

Прођоше мимоходи у ходу без подворења

Пут су водиле очи провиђења

Горело је углевље душе горења

Кад су чупали песму из корења

Срце није зборило и нема презрења

Но молитве и опрост за дан суђења

Дим су и прах клетве а срећа посињења

У Христу и Духу благослов опроштења

Ране да не гноје мелем је ицељења

Кад ветар јужи нестају ледници копњења

У мутном лову лажна су ловљења

У чамцу љубави плова права пловљења

Возови на слепом колосеку кашњења

Никад и никуд неће стићи труљења 

Неко ће колачити очи до буљења

Чекајући у тами недочек расуђења

Песника неће грлити смрт упокојења

Живи за песму не за гроб мрења

Научио је лекције живота поучења

Песме и ове риме откровења 

Пут су песниковог спасења…

На овај дан © 23.01.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com

ЗАРЂАЛИ КЛИКЕРИ

Нискости слетела у душу не знаш да је воља устукла
Апатија је узела маха... Разорни чуче обзири стари
Заморче збуњено ћути... Зашто је ноћ глува и мукла
Малаксали уздаси нестају... Усуд ме најзад измцвари

Придошле оскудне мисли прекидају дугу глувоћу
Обзири стари оживе и врзмају се позади и испред тебе
У заумно време ко очекује напокон људску мирноћу
Смем ли да те заклиње сољу... Опрости ми црни хлебе

Заморче на све пристаје не би ли како спасило главу
У круг двојаки и ланце ћутње... Сутра ме неће звати
Нико да се запита... У заумно време размрсују јаву
А она се запетљава у чвор... Спаси ме рођена мати

Вапај долази из ниског очаја... Лебде речи молитвене
Само се усане мичу у издисају... Дуго скањивање моје
Није за песму ни покоре... Спласнуће мехурови пене
Низводно до увира... Ненадни мали кораци се не броје

Не верујем у усуд и записима вечним горе на небу
Све су то бајке за наивне... Докази су крхки и слаби
Кратак је мој груби губер... Црном скорелом хлебу
Утехе нема у заумно време... Покислу живину ваби

Мати са кућног прага... Урок је у тепсију заточен
Бајалица против града мрмља се полугласно у вери
Не вара осећај... Ближи се крају и њен живот разрочен
У муци постојања... Не тражим... Зарђали су кликери

Разбацани по штуром сећању детињства и нискости
Слепо кружи тепсијом црвени конац... Обајани плута
Утехе изостају.... Време када се гладује и зато пости
Увек је шугаво и штуро... Надриру издајства крута...

© 21.01.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com

ЗЕЛЕНАШИ ДЕРИКОЖЕ

Одавно нас је снашло затомљено безгласје
Заливене речи немушто куте за празнину
У ово сулудо време муцања у време пасје
Сву су будућност појели утопљени у вину

Иде се у непознато дугим кораком журно
Како би било да застане живот у обртима
Не залази у вечер мрака и у небо тмурно
Крчи једнако овај живот када се раштима

Измилели су зеленаши љути ко жути мрави
Узгред је пала задња клапа на ум суздржани
Да голим рукама невиног злобно тек дави
Данас се на уранак као некада вољно не рани

Још кути у жутој мрљи да се нагло пробуди
Убого село умирањем није се тајно заветовало
Исчилеле су живе душе промајом и узорни људи
Не питај више... Данас коме је до других стало

Крчање се данима појачава до свег неразбира
Зеленаши више не снатре... Луде девојке су запале
Без капи уља у жишцима... Немоћ нас не иритира
На скали љубави... Надобудности нису дубље пале

Од првог на задње место... Дерикоже коло воде
Безгласје видно на сваком кораку тамом тоне
Суздржан ум или кукавичлук шта да породе
Сулудо време нема законе части само полтроне

И увлакаче... За пакост туђи језици злобом рођени
Голе руке модре дрхте... Траже оштрицу ножу
Не савијају се сујете... Нису нипошто погођени
Очи замућене јесте ли виделе зеленаша дерикожу

Време пасје нема смену... Јуче оброчено... Заувек траје
Порођај задње клапе је лажан... Црни круг се брзо шири
Везано куче кидише на ветар... Васцело узалуд бесно лаје
У мрак вечери дан тоне... Безбожни пук се дрско сеири...

© 19.01.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com 

ВИТОПЕРИ ПРИ ПРИСЕНЦИ

Енци менци на каменци... Дечја игра ума траје
Разлеже се дољом у сећање разбол ниске збиље
Страсти спале на почетак... Не бројати уздисаје
Под ногама газ застали одводи те ниже шпиље

Витопери наузнако узели су лепршање као јуче
Ужурбано расте под оковом несноснице лаки збир
Дан за даном прође безброј лета... Сви њима кулуче
Јарбол узнешен изнад конопљишта као ветропир

Изниклице бледе чаме под наносом товара и јаке силе
Надобудних јеретика... Одавно су љуто забраздили
Ко би ишао странпутицом да не мора... Кад ишчиле
Касно се буди сазнање звано... На извору нису пили

Однекуда долазе умом замишљени лагани витопери
У оскудном трену... Присенци замајавају очити траг
Да се насмеју наиви... Удубљење се саблажњицо цери
Умишљају ли деца... Долази големи ко Голијат враг

Говорили су нарогушени стари... На шиљак кожу бери
Када се нехајно погреши у несташлуку... Да те сакрије
Пожелиш наивно присенак у своје крило ... Витопери
Да у небо оду... Како ће сутра да те призову скамије

Испод жита лажама се сада збира... У мутна времена
Важно је узгреднице јесу ли деца или су пуки пролетри
Сведочи успомена на уклетој њиви пала су зла семена
Празан ум се узбуђује... Збуњује перушка што витопери

Присенци су сенке у заладку што овом дољом путују
Док их не поједе мрак или не сањају плашљива деца
Паћеници знају муку... Кад велике туге душу окују
Знаш да није играти лако на концу кола играча кеца

Витопери и присенци добују по глави... Растоке смеле
Како се одупрети пошасти... Збир нечујно ко печурка
Расте на скривеном месту... Обуј опанке да те зацеле
Набрекле вене скоро ће да крваре... Спрема се журка

Присенци прете забораву... Дечија игра давно замире
Енци менци на каменци одјеком долази до врха доље
Бој се црних чума... У први сумрак недозвани понире
Хоће ли једном да позобају вране семена црне зловоље

И јарбол присенку баца да лакше уз сан заспу сва деца
Печурке изниклице црне и беле нову сулуду ноћ чекају
Утихнула су звона на звонику... Усамљеник нечујем јеца
Нема више риме... Зборење у песми дошло је свом крају

© 17.01.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com

ИМУНОЛОГИЈА ТРАЈЕ

Време је сезоне заразе и грипа

А ја у невреме одано заражен

Под ногама ми бели целац шкрипа

Нема пртине… И снег је не угажен

Док мноштво вакцине тражи

И у страх се увлачи и замотава

Са зебњом слуша вести и лажи

Од истине свете у врућици прска глава

Мене ветрови и кошаве гоне

А ја им у пркос истурам груди

Сметове гацам док умор не клоне

Претражујем даљине… Завејани су људи

Са ћудима мећаве данима се косим

За прегршт утехе разгоним тмуше

У бисагама мојим песме им носим

За њихова срца и окрепу душе

Од болних мисли из окупираног ума

Да се разбистри савест и човечност сване

Огуглао сам на мој песнички грип из прашума

Са маларијом чудном закачен у време тарапане

Ове епидемије људске имена чудна носе

Животињска… И скраћенице Бог зна које

Моја зараза поезијом место смрти ниже пркосе

Речју и римом… Сметови бели престали да се броје

Кад нанос пртину прошлу замном затрпа

Од густе поетске вејавице и зид ми овај побели

Ако неко украде песму целу и неки стих издрпа

Не кудим но благосиљам што се мој грип сели

У неке туђе главе и собе да зид им не тугује

Поезија је најбољи лек и зараза коју готивим

На телепатској жици кад гачци чуче и срца брује

Нову азбуку и ноте вере… Од невремена оног живим

За сваку нову сезону заразе и грипа

Волим што сам неизлечиво заражен

И кад ми под ногама бели целац шкрипа

Утабао сам пртине и снег је угажен

Стаза је ево постала тесна док не ојужи

Поетско поље пршти уоколо од вакцина и граје

Песмом пелцовани у раме деца жене и мужи

Неће оболети од богиња… Имунологија траје…

На данашњи дан © 15.01.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com 

ТРАГ УГРИЗА ЈОШ КУЛУЧАРИ

Дивљакуша сласти у жеђи клизи низ запекло грло болом

Убрана смртном руком претка… Дар природе у дивљини
Квргава јабука с пегама историје и сећањима у дану голом
Траг угриза између јуче и сутра повељом хоће да ме посини

На знаменој лози прицепило се по провиђењу порекло
И моје бивство с поетиком жури времену патину да расчини
Опој разгорева давно угасли фитиљ… Гасарче се спекло
Чађави песма опоро ал светлуца и моје трајање у дивљини

Са јабукама дивљим некако питом и нем бдијем замишљен дуго
Прелиставам дневник сете повратка отписаног… Глуви је сат 

Пепелом посут биће и мој век… Прозбори бар ти пепељуго
Слутим пиргава песмо крај… Аманет је на смртној постељи дат

Подижем фамилији писани спомен трајнији од камена
Да стражи ко дивљака уз кућни праг чекајући будуће госте
Прадедин труд и кремен да заискри... Кроз тмину опомена
Још смо и бићемо на родном прагу… Копите не утекосте

Затворио се круг… Сви смо ту пркосни своји на своме
Племенски збор буди сеоско гробље у раздањени дан
А где сте ви злобници стари и ваш празник Вртоломе
У магли церове шуме загубљени… Распршен је сан

Злобе и тескобе… Облачно небу пројаву вашу не носи
Сеоско гумно чуло је пресуду и сада мирно глувари
Рашириле се ливаде и међе... До неба су наши откоси
Траг угриза није измирио смрт... Остаје још да кулучари

На овај дан © 11.01.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига “МИЛОКАЗИ” ВРЕМЕПЛОВ /2014-2021/
zelenakap.blogspot.com

КАМАН ЗАКЛЕТВЕ

Вољеној, с љубављу

Распршио се дим давни из твоје оџаклије 

Они што све руше докле ће успомене да ми газе 

И глобу заборава плаћати који дужан није

Поетским трагом Мила оставих ти путоказе

Горостаси терају посустале ветрењаче

Праузрок треба откупити за надање мира

Ђинђуве леда на огрлици стреје мразеви каче

Преварант тврди пазар... На истој жици солира

Сузом се чистом заклех Теби на вечну чежњу

Пометња нека бауља сећањем и трећим булеваром 

Фењер на углу исконске песме моју тежњу

Не докучи на време... Сметен подлом преваром

Ако ми суди сећање знај суд се враћа на моју главу

Нисам ти преотео пределе гробља... Из твог даха

Разлучи бару устајалу и љубав... Нарав праву

Дали ћеш имати мира у мом васкрсу из праха

Кад у недра ти се завуку црви и ледне гује 

Ветрови покраду магле по затонима ноћи

Ја ћу повући све жеље у заклон после олује

Заветрина је нестрпљива кад ће затишје проћи

Дробилица још крши камен и руши стамена брда

Не радујм се мом скончању у први дан презрења 

Песницима није дато са песмом да се играју крда

На истом камену заклетве полагаће и поколења

Вољена пусти вихорима да сламу с гума развуку

Одавно твоја мајка на прабабином разбоју жице не снује

Није исто носити те у срцу или наплатити муку 

Смиљено чељаде заносом вере по твојој смрти тугује

Распршио се дим давни из твоје оџаклије 

Они што све руше докле ће успомене да ми газе 

И глобу заборава плаћати који дужан није

Поетским трагом Мила оставих ти путоказе...

На овај дан 09.01.2012. ©лавими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2012-2021/ zelenakap.blogspot.com

ИГЛА У ПЛАСТУ СЕНА

Као ладолежом обрасли ум скривен кути
Не можеш знати дали је грм или маскота

Чудни су тупави дани короне и уски пути
Бачни стари блатњави опанци украј плота

Из подножја брда нечујан глас дозива време

Јако се удаљило подне и мрке сенке расту
Натоварени самар жуља носећи моје бреме
У време короне никако да нађем иглу у пласту

Како разуму да се објасни велика џева
И јато врана прилегло на уклето поље
Колико брига ми задаје муња која сева
Ладолежи што се уз дуб пењу зле воље

Иди некуда куда те неће познати пајташи
Вилино коло да играју ти несташни јарци
Узенгије су тесне а бела бедевија се кајаши
Невољно затварам сунце да не мину жмарци

Зраци се косе са мојом жељом на врху брда
Остала увала ума у сенци разбора и трагања
Излајале се старе мисли и моја је беседа тврда
Како то да не долазе до мене давнашња знања

Ум сакривен се помаља крадом у игри жмурке
Као несташно мусаво дете невешто у минјатуре
Давно се ужелело игре шуга и узбудљиве јурке
Видим пред кишу мрави свом мравињаку журе

Облаци прекрили небо па се оно сада рогуши
Невреме се љуто спрема да бане на праг досаде
Само се увели ладолеж увукако као лупеж у души
Питам маскота чему наличи испод своје барикаде

Игла у пласту сена да ли је сада тако сувише важна
Не умем свом уму рећи да се задовољи вишња жеља
Живот је ништаван и узалудан јер ова година лажна
Почела је да се круни смрћу песника и мог пријатеља

Развејава ветар кукољ и уродицу по напуштеном пољу
У туђој божићној песми не запажам риму... Стих штуца
И њене млитаве мисли док пужу узгредно плотом по кољу
Покојник худи неће носити блатњаве опанке ни да куца

Залутали намерник да се сити испричамо када сврати
На врата затурене бачије у глуво доба корана језе
Древни храст остаје усамљеник да се на ветру клати
У овој дивљини никога нема... Ноћ мркла је спусти резе

© 08.01.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com