БЕЛА МИСАО

Вољеној, с љубављу

Под копитом истине неће изнићи злурада трава
Усек лажи донеће само корен отровног кукурека
Овде детиње невино срце још жуљевито спава
Док пролази пољем младунца изјаловљена блека

Узуни твоји трају јоште да би трајали после рока
Нису дошли Мила породом да обрадују главу седу
Горе на тамном небу ноћи ове плаче звезда висока
Нико не прича древне приче што следе по распореду

Расути снови падају крај тврдог узглавља у оквире суда
Разбрајалице се ћутњи дале... По заветрини лутајућег друма
Време тромо измиче док узурпатори не дођу одонуда
Смањује се капитал шетње... Испод црте пропалог заума

Радости нема у подарју ноћи глуве изван пуког трагања
Репатице се у запете скриле од уснулог гласа моје Ленке
Васкрсла закаснела бела мисао неће издржати брања
Немили иду потајно уз обалу пратећи пратиље сенке

Детиње невино срце Мила немој питати... Жудња долази
Древне се приче смотале у тубу да језу дангубе још точе
Заокрет не слути да се отровни кукурек шепури на стази
Узгредне лажи бујају и истином не могу да се прескоче

Надам се бар наставку лозе... Цвета новим ладолеж на застору
У ноћи глувој на ум долазе жудње да угрију посустале кости
Кожа је танка и бледа па се вилица кошчата предала умору
Два живота се свела у један мучан са молбом да Бог опрости

Репатица звезда последњи метеор гасне на мрачном хоризонту
Њена смрт мину условним трагом у нужном оскудном паду
Запажања су валидна да су се збиле мене на истанчаном конту
Јуришници по тами мрака кренули су дрскије у задњу опсаду

Црна смени белу мисао да се коначно заокружи мука самоће
Разбрајалице година не говоре мртве усне да пређу границу гроба
Знај умна душо Мила лaне ће се звати у свери ужаса и злоће
Закључан бол ће престати урушењем растанка и наших тескоба

© 14.07.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ПОДАРЈА ЗАУМА zelenakap.blogspot.com

У СЛИВУ УСПОМЕНА

Вољеној, с љубављу

Пристигли из зова разногласи
У неспокоје душе развлаче ми биће
Ум се усколебао запењен од бола
Мука муку тегли док хуче таласи
Плитке обале срца преплавиће
На трагу мученика и апостола

Није лако остати у налетима олуја
На узнесеном месту часног постојања
Пркосном горостасу за међе векова
Нове се речи и зов срца враћају из нечуја
Да умом поново загосподаре збирања
Мудрости сакупљене из давнине… Принова

Траг свети у усеку збиље бележи слова
Тка повељу вере нитима стихова смерно
За сведочанство постојања љутог камена
Што одолева запојен духом витезова
У измаглицама света… У доба чемерно…
У сред спаљеног поља нићи ће песме семена

Нек Божје око род чува до свете жетве
Из штедрих житница гладне да храни
У време оскудице… Молитву наде зборим
Ви завидници жањите ваш кукољ и клетве
Збирајте за покров сени… Једном ће да се раздани
И мој дан спаса стићи… Веру дворим

Тиховање каже… Песма је моја здравица
Уз чашу суза без стида љубав сведочи
Жеђ жарких жеља… Пристигла Мила мојој богомољи
Из даљних светова смрти… У трострук плетеница
Њених уплићем и ове риме… Љубим ти очи
Снене из дугог сна… Љубави, нека ти је по вољи

Кнегињо драга ово је твој дом и твоје уточиште
Нек се други разногласи истином зова ауром точе
Неспокоје носи у увире талас прошлих пена
Ово је нова страница књиге живота сабориште
Вера и душа наших скупа да се никада не разроче
На вечном путу преко обала у сливу успомена

На данашњи дан © 11.07.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com

О Б З Н А Н А

На престолу није засела царица поетика
Упарађена дворска свита… Каква клика
Црно жута побегла им романтика
У први кадар сад се свако слика

Нико да упита… Каква им је хомилика

Има у гламуру добранога шика
Понајвише дречи лажна козметика
Подијумом господаре јарац и два бика
У зуму је урамљена њена мутна слика

Шепури се вршно… Ода надобудног песника

У потаји су врбовали самосвојног одметника
Иза кулиса бучи аветињска рика
Спрема се сајам књишких плаћеника
Ускоро ће голуждрава пилеж да се растика

Жарачи ватре кобци и орлушине салећу ко јефтика
Канџама дрско развлаче дроб сањарника
Романтичара… Старог песника уби нова поетска политика
Што часном римом подворице слободног стиха чика

Чегртањем себи сами јаму копају… Најамници од лаика

Лажни мајстори и жири корачају с друге стране плочника
У хитњи да данас заувек населе планету песника
Прегажена је преузвишена царица поетика
Печате прстеном врели восак... Гунгула неписмена а велика

Указе обзнане потписују палцем за одстрел бунтовника

Под куполама траје Васељенски сабор губитника
Руља сад слави новог свеца поету кметског заступника
Паланке или града… С краја света првог придворника
Огрнули су плаштем за крунисање часника

Печате се нове кламфиране књижице... Ето трика
Поезија царица је мртва… Гозба траје до зорнога цика
Ларма и славље овенчавају наводног победника
Селфијима се украшава лажни трон... Незаборавна слика

Дивљачким походима освојили су планету песника…

На данашњи дан © 09.07.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com

РОЂЕНА СЕНКА

Нарогушила се рођена сенка... Како да је оставим
Пратилица се не одваја... Није реткост да сама расте
Нагон нагони.. У процепу ако бих могао да је заглавим
Тешке мисли опседају ум и ако су злураде и затупасте

Вилинско коло одређује искрзан круг... Путуј у даљ
Корак кораом трапуља... Испод овог усијаног свода
Врућина мути расположење... Главу удара чудан маљ
Исушио се мали поток... Куда је отишла бисерна вода

Испуцалу кору гулим да дођем до капљице млечне
Не мислим на сенку што се вуче... Избочина расте сама
Допуњене теку приче да уђу споро у легенде вечне
Пре него се црна ноћ спусти доле и поље заузме тама

Чуда изнебуха долазе... Човек живи да напоком зажмури
У један дуги сан без снова... Раздвоји се година од збира
Звижде бездушни метци... Чини ми се устају костури
Из хумки да беру увело цвеће... Потчињени реско салутира

Мир је... Но није утешно доба... Ваљају се мисли тегобне
Испод усијаног свода... У даљини града лају груби џукци
Где ће се појавити моји процепи... Долазе напасти зглобне
Да све у мени заробе... По ужеглом пољу скачу црни кукци

Ако те не изневерава пратњом усуда не веруј рођеној сенци
Ердогијски усахли поток спава... Уздахом ти истину збори
У жези покошених Шумарица не леже им победоносни венци
Чује се опроштај стрељаних тела... Над хумкама само јара гори

© 08.07.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ПОДАРЈА ЗАУМА zelenakap.blogspot.com

НОВИ ПСАЛАМ ПОСВЕТЕ

Вољеној, с љубављу

Не паси пролећа мироносна
Узданице нових доживљаја
Година је мршава и посна
За размеђа сива овог нараштаја

Дозиви су трајали и вапаји
На заносу лептирових крила
Ко плахе кише сливали се уздисаји
Уснуле жеље сводим на појила

Преврат духа не успева завођење
Гост незвани у пролазу сева
Сета душе развлачи мисли лење
Још тиња ватра наде па се разгорева

Арчим дане ко алке ланца без краја
А он све краћи за раскорак нови
Не могу да се одбраним од насртаја
Јата стршљенова… Боду ме жаоке… Отрови

Пламен свеће залуд им пржи крила
Лелуја убилачки строј у мутном виду
Млечиком горко ноћ ме је запоила
Опет засејавам нове луковице на бриду

И траје наход збиље усеклог порива
Грубо у гротло сточен надлевни збир
Придошлих мука у шуми отровних гљива
Опет је у старој рани прерано цвао чир

Високо умне речи изгубиле су мелеме
Отклон се души свидети неће расечен
На делу издаје у истом збору старе шеме
Потказују ме уљези прости а ја затечен

Муком се браним… Усне су остале неме
Осуда је пала… Невина жртва зна крај
Нико још није уназад прошло вратио време
Бар ти истино мога живота књиге прелистај

Поруку части и поруку векови нека носе
На таласима жуљевитих година зрења
Моја ће житна поља певати кроз откосе
За Твоје житнице мира у дану Васкрсења

Зашто си ми прерано увенула лепи цвете
Вољена Мила… Ово је нови псалам посвете
За венац вере… Заветни олтар љубави свете
Моје песме Њој дароване живите да не мрете

На овај дан © 05.07.2013. Славими® Ј. Зеланкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com

ТРАГАЈ ЗА СОБОМ

изгубљен или нађен

Нека се расипа расап о жељи по калдрми
Свела је трава од жеге по уском тротоару
Ниске сребра не падају по давној срми
Ко још то данас иде бос по врелом жару

Ужегла звезда па све пржи својом врелином
Низ лице се слевају врели потоци сланог зноја
Трагај за собом... За изгубљеним блудним сином
Из даљне земље се вратио нисам... Нема покоја

Свињци су заражени смрадом... Нема жирова
Да се стрпају у гладна уста... Прождрљиве очи
Свеле се у мутну тачку... Прошло је време хирова
Расуло се наследство... Сиротиња сама сведочи

Вратити се брижном оцу уз понижење... Како и када
Беда стомака заповеда... Буни се јогунаста помисао
Не сазрева у уму покајање... Каљава ми долама пада
Са кошчатих младих рамена... Нашта сам ето спао

Ово није једна библиска прича о сину и блудничењу 1
Жива је и стварна из овог доба... Истина једне беде
Чудне надобудности ... Младост није вична извињењу
Шта иза свега дође када се животни дани обреде

Чему опомена и благи савет кроз речи песме дат
Мањина је спремна да се покаје и врати у рођени дом
Часовник изобиља куца па престане... Све свој сат
Има... То се младости мора знати... Није само наш лом

Још данас трагај за собом и не чекај пад да најзад дође
Да ти се пред очи сруши све... Ко високо лети ниско пада
Савест сведочи... Касно ће бити када се живот оглође
Одбаци јогунасту мисао... У повратак заувек да умре нада

© 03.07.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ПОДАРЈА ЗАУМА zelenakap.blogspot.com
1 Свето писмо -Јеванђеље по Луци, 15;11-32.

ЛИЈАВО ЈЕ ЛИЈАВО

Вајним песницима, љубезно

Дали је сванула моја зора ил ваша песма рани
Кажи те ми... Смеју ли се узалуд арчити дани
Песници вајни... Сме ли се бар слободно мрети
Ако се часно поетски не може преживети

Песмом те из срца пита Песнички војвода
Иако можда није перјаница петловског рода
Није му стало носити војводско звање
Новорођене књиге чека... Скромно издање

Као сваки отац кад жуди жељено чедо
Тихује тихо... Сав се свом стиху пред`о
О како неумитно протиче време роде
Стигло је и ово да се рачуни ето своде

Знам мало је људи и превише гњида
Одавно ни песници ни песме немају стида
Шкиљаве не дају правој право да преживи
Не браним игру наивнима у свој наиви

Од жонглераја замаглило на поетској сцени
Песнички узаврели лонац кључа и бело пени
Чопоративно и инокосно... Докле ће да ври
Трпеза све је гладнија... Незрело никако да сазри

Како у јесени живота росно пролеће наћи
Тешко је рећи песницима сестрама и браћи
Јесам ли и ја нечији несуђени сабрат по перу
Ил моје срце живи и куца за ону древну веру

Песника апостола... Дошлих из антологије векова
Са звезданих стаза... Сабрат сањара и ткач снова
Рано је за укопно одело схвати надобудни друже
Нису се одселиле ласте... Ветрови још не јуже

Песме су наше слава или једино опело
Што нас у вечности прате... Знај зацело
Нећу рођену поезију да осионо чепам
Са римом и стихом ко богаљ да шепам

Видим многи је бестијално газе... Похлепо
И заблудели верују у своје шврљотине слепо
Знај неуки поето... Никада бољима не завидим
Нећу пред вековима што долазе да се стидим

Не очекуј ни да се пред икога и ичим повијам
Твоје лијаво је лијаво... Како да га љуљам и нијам
Небрате знани... Жалим... Поетски фитиљ није догорео
За ноћ... Твој сан не доснити пре зоре је избледео

Не мисли злурадниче да је и ова песма испевана
Ко што кукуричу петлићи и певци неки... За рана
Зна моја зора с болом да се роди... И без кукурику
Слава новом дану слободе... Песми и песнику...

На овај дан © 01.07.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ЛИГЕСТУЛА МЕЛОДА ВРЕПЕПЛОВ /2014-2021/
zelenakap.blogspot.com

ЈАХАЧ СЕНКИ У ИЗНИКЛИЦИ КУКУРЕКА

 

Родитељима, с љубављу

Село домашње моје по густој магли прва побрђа скрива
Орловска постојбина ураста у небо за коју стопу више
На супрот свему бездан се продубљује и млечи тугаљива
Понор душе... Ко кужи кушаче да летопос сећања лише

И да завежу пертле песми тесној кад тражи слободе и права
А не ореоле... У горком стиху не бројте ми запете и тачке
Дежурни ловци синтагми пустите да гесло у мени обитава
Док поглед чами на зарђалој жици за веш и следи црне гачке

Забуном испраћам јато... У црни забран... У даљ... Док лепрша
Сећање доноси слике и успомене дечијих пртених бенки
Као у стиду младе умируће наде заклањају лице иза крша
Нећу оглав... Ни забрану освртања јахачу... Нужност сенки

На истој овој жици мраз их је пио док су испраћале дан
Са првом пеленом детињства очевом кошуљом бледом
Јесењи пејсаж и њива кукуруза у којој сам рођен... К'о сан
Падају слике на зенице... Проходим сиротињом и бедом

И филм се понавља опоро језив... Дечија сећања изнова боле
Ожиљак изнад левог ока... Дубоки запис љубави мајку зове
Песма иза суше сокаком још одзвања... То сеоске додоле
На жедну земљу Илиндана призивају кишу а не громове

У набору испод ока и запис љубави за оца скрајнут чека
Да сажаљење не окопни сузом песмо истине објаву јави
На гробу под сводом небеснице никла су два болна кукурека
Никоме другом горчину да позајме исписници грке нарави

Опробајте се придеви и речи у алманахе заточене
Нек песма протутњи умом ко пљусак летње кише
У моме срцу јаруга раздељује урвине... Осипају се стене
И потом окомито дубе... Зар да чувам што балдише

Изнурење окупано у зноју и чекам нека појутарја нема
Не чух последњи писак окаснелог воза кроз умрла поља
Узурпирали су ми науме.... За туђе јасле лакше се дрема
Јавне осуде касне... Илузије моје у нека времена боља

Пресахле су ко вирови... Каљугом јаве гацају неми мимоходи
Гранична свера испоснички прободена препуна гнојне слузи
Затровала ми било... Претеге и јарма како да се човек ослободи
Мртви је сан у мору снова и пусти праг силаска доњи ка тузи

Два гроба узнешена сколио ковраг да стварност језивија буде
Увели кукурек окамени сузе и речи... Спознаје мучне грч реже
Збуњен сам истином како године ко измаглице мутне прогуде
Испоснице нећу вас више канити... Нека у миру Вољени леже

На овај дан © 30.06.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2014-2021/ књига: ЛИГЕСТУЛА МЕЛОДА
zelenakap.blogspot.com

ВИДОВЧИЦА

Некада се говорило... Сви путеви воде у Рим
Сећање иде у детињство... Први филм “За ким
Звона звоне”... И сада трепери... Тежим за чим
Поздрав: “Догодине у Призрену...” Води ли у КиМ

Нараста туга у тежњи... Када ће сан бити јава
Браство и јединство распршило се као опори дим
Где пркосно расте лековита Видочица трава
Не гази је својом окрутном чизмом “брате” Џим

Знаш ли да иза Лаба и Ситнице свићу најлепша јутра
Праштају ти се свагдашњи греси... Они од јуче и сутра
На нашој земљи црвених божура погачом и сољу
Дочекују дошљака и незваног госта на Косову пољу

Ту где родољубље ниче да се у пшеници кукољ не угнезди
Лазарева витешка коњица под стегом слободе јоште језди
Топот са вихором здружен... Уз гласове звона поклич одјекује
Који нисте чули... С Богомоља у Паризу Европа поново да чује

Узвишену поруку поручује песма... Вама рзумним људима
Песник и човекољубац овог века... Велики подрав свима
Народима и сваком племену на земном шару... У Призрену
Видомо се... Сунце изгрева а млади месец је испунио пуну мену

Не потире се Косовски завет... Поздрављали су се они са Маран ата
Наш поздрав остаје међу нама... Догодине у Призрену вреди дуката
Нека јача истрајност и веру овом роду... У срцу и уму да нам живи
Видовчицу на Видовдан узабирам да се исцели вода у нашој Мериви

© 28.06.2021. Славими® Ј, Зеленкапић
књига: ПОДАРЈА ЗАУМА zelenakap.blogspot.com

ЗЕЛЕНА ПОЉА ОД ЖЕЉА

Питам се које је боје моја истина у свануће
Наслућујем од кад је постала чиста и прозирна
Што ме зове у вечност... Изворишту родне куће
Песма је изнедрена као плава зора и јутра мирна

На поља зелена од жеља у ова доба сабирна
Тражим дослухе листања за моја дрвета стара
Истина нема тајну избледелу... Пена увирна
Не даје сенку нераздвојну... Устопица је превара

Лаж Нобелову звезду побожним хицем дуго циља
Мноштво стихова рођено је у сну и спокоју нетремице
Заспало моје име песника од милоште Бог благосиља
Препланула кожа се гули... Уморно око тражи свице

На овај дан © 26.06.2012 Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2021/ zelenakap.blogspot.com