СА МАЛИМ ЧУНОМ ТКАЛАЦ

...Даде ми се у месо жалац... *

Како на разбоју душе кроз нити живота
Бити и остати с малим чуном ткалац
На рођењу нико слутио није
Да је рођен песник... „Генијалац“...
У доба детињста растао је само
Бистрооки дечак... Неки чудни малац
Није сисао весла у колевци
На пртеној сламљачи но палац
У школи је без чуђења увек и у свему
Био прави мудрац... Зналац...
Кога су тукли прутом по прстима
Због књига... Шта ће бистри радозналац
До писати песме кад неправде боле
Био је његове истине жалац
Напокон изучи мале и велике школе
И оста само Песник... Интелектуалац...
Слободни уметник... Ни у трећем добу
Не пристаје да буде „професионалац“
Песник песмама својим целог живота
Би и оста верни заточеник и талац

Живот брзо прође... Тако као сваки
Непобедивој смрти најзад је талац
Господар речи животом риме гради
Лакоћом душе ко неки тамо професионалац
Нажалост мој заблудели роде
Није свако ко је писмен интелектуалац
Песничка болест у телу песме и риме
Увек је слабост романтичарски жалац
Песме са римом су узвишене куле и дворци
Бајновите... Ту залута сваки радозналац
Кућа и песма без зидова и прозора
Слепа је и трошна... Зна то сваки зналац
Не браните другима ако желе да сисају весла
Прави песник ће радије дудлати свој палац
Песме нису куле од песка
На океану поезије којима се данас игра сваки малац
Песник је по рођењу песник а не занатлија
Приучени тобожњи самозвани професионалац

Векови ће тек да суде поезији и песнику
Не волим да досуде оно „генијалац“
Ни у чему нећу заблудели роде
Да слави празној ни данас ни сутра будем талац
Не браните другима ако желе да сисају весла
Апостолски стих и гесло сведоче
„...Даде ми се у месо жалац...“
Целог живота остати песник искрено дете
Најлепша је титула „необичан малац“
На разбоју душе кроз нити живота
Бити и остати с малим чуном ткалац...

На овај дан © 31.07. 2012. Славими® Ј. Зеленкапић
* Друга Коринћанима посланица апостола Павла 12,7.
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2021/ zelenakap.blogspot.com 

ЗАГРЉАЈИ СКАКАВАЦА

Ништа је покошено поље за скакавца скакача
Испод врелог сунца да изводи плес ведрине

Можда мишиће задње вештином тако тек јача
Кад јара ужагри дан и млитавост се још расплине

Зелена изворна игра траје васцело боговетно време
Дивљење није на видику великим вратоломијама
У вери журбе за сутра оставио је опаљено семе
Још два скока... На крају поља чека га скавица дама

Љубавна игра под врелим сунцем... Непомућена слика
Ово је дан живота... Пропустити се не сме заокрет среће
Није чудо... Исто се пева или пише предаја хомилика
Покошено поље није мало... У освајање мужјачи креће

Скакавац скакач не признаје препреке... У истом ритму жеље
Први и задњи скок чини... Да се домогне скоре љубави
Није забава свакодневна... Колико толико да потраје весеље
У лето слободе непознате су зелених скакаваца нарави

Заокрет среће поуку носи... Предаја милине заувек годи
Изазов је покошено поље и откоси траве у навиљке збрани
Порука среће живи... Потомак из загрљаја љубави се роди

Ни сунце ни поље... Ко ће данас стати насупрот њиховој накани

Ја сам упорни скакавац скакач... За данашњу младеж поука
Грлите се загрљајима љубави... Ниједна љубав није неплодна
На овом узаврелом свету све је дивно удесила Божја рука
Опет ће бити берићетна знајте када се отвори година родна

Ова преносна песма носи велику мисао... Васпоставити вољу
У застоју рађања људског рода... Окитите сваку капију
Склоните оклевање... Игра скакаваца на покошеном пољу
Узор нека је да умирање не побеђује живот и нашу нацију

© 29.07.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ПОДАРЈА ЗАУМА zelenakap.blogspot.com

КУДЕЉНО ВРЕМЕ

Срео сaм своју душу свислу у тами расејану
Облаци мушица безглаво надиру са истока
Градим седимент слободе у првом дану
На трвђи збиље преораних дужица ока

Преворница се није зајазила у плавно време
По сивом камену трагове увелих маховина
Читају ветрови са севера будећи свеле багреме
Поцрвенеле очи од бола гребе маглена прашина

Клишеји отрцани и приче калупе туђе броје
На сведеници искре милост се у румен буди
Витка мисао надраста себе саму и застоје
У обданици тражи се човек у мноштву људи

Бритко огледало воде грабљиви корморани
Заталасају лако двобојем вечних маскенбала
Полегла повијуша дрежди на западној страни
Елипса закривљена на теме истине je пала

Гиб ваља трауме и наносе прљавог муља
Несвикло градиво понавља туробни час
У људском глобалном селу људскост бауља
Потковани коњи у натрашке касају одбегли кас

Опоруку наслеђену бол цеди у вртачи ума
Гледне очи граорасте горе јужним жаром
Немирну децу још плаше... Ако их покупи чума
Доконе бабе куњалице у магновењу са кошмаром

Вест по вест и исповест пре олтара страда
Кудељно време векови више не снују у рају
Побегли у нужди са села побрали су муке града
Два живота у једну раку беде никако да затрпају

Ожиљк ружни ношен разбија ритам месеца
На клацкалици језичак падне безумних речи
Празнина пробој и рупа... Траг жила испресеца
Забезекнуто време за гором узалуд јутром млечи

Дубоки минус читају на левој страни кантара
Одступнице нетријараних речи брлога и шљама
По атарима душе зла коб ваша увек ће да се вуцара
Песма копиљуша никада није песма и дама дама

На овај дан © 28.07.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2021/ zelenakap.blogspot.com

ЗАБЛУДЕ И ПОКУДЕ

Ожуљих дланове да расчистим многе заблуде
Жустро и ревно у зноју… К'о лањски снег
Разбацујући их испред црвоточно малог прага
Док неки песници у туђе авлије бацају покуде
Затрпана истина преостала је једини белег
Пустим сокаком још тумара протува љага

Ветар наноси свом силином нове намете
Животу просјаку затрпава прву пртину
За ово болно завејавање песник не мари
И што с отежалих кровова висе ледене освете
Нове заблуде неба падају у исту помрчину
Док около преплашени чкиље прозори измећари

Оговарање сипи све јаче преко плотова јава
Залуд васцели дан чистих моје беле пахуље снова
У болној зимској смрти прерано умрле ми стопе
Жути снег долину душе упорно ноћас затрпава
Наивне заблуде и туђе покуде мрве наде теже од олова
Хоће ли скоро дунути јужњаци да лед узгред растопе

По мојој белој коси… Ко ће те следити поето заблудели
Касно схватих да се заблуда луда на леђима закопчава
Те циркуз поетски не одлази из атара и из мртвог ума
Овај залеђени крајолик заборављене душе невесели
Скапава у наносу муке и прти гладну песму остава
Што их носимо у пртљагу живота после овог зулума

На овај дан © 27.07.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com

ДОЖЕВАОНИЦА НЕБЕСКИХ ЊИВА

Вољеној, с љубављу

Семеном бола засејао сам цели свемир
Сада пре узрења тугује свеколика васиона
У небеским њивама је настао немир
Од твоје смрти Мила душа ми бона

Далеке звезде на плавом кругу ко свици трну
Олуја изненадна их усколеба... Где беже звездана јата
Још даље у дубине црног бескраја уплашене прну
Задњи изгнаник из живота наде ваја и не схвата

На постаменту бронзане статуе жељене љубави
Чека да их позлати месечев зрак одбегли сјај звезда
Пре него праскозорје нови дан бола на своду најави
Читаву ноћ сакупљам успомене у пребирању небеских гнезда

Уместо нада пред зору осу звездана киша
Два незасита гротла у моје очи гасну
Умиру далеки метеори... Што даљи смрт им тиша
Мила, ни ова ноћ није спознала моју намеру часну

У трену бљеска падалице и твој је минуо траг
Испружене руке примају дар празнине
Ко те је украо не докучих, ако не смрт тај црни враг
Опустошено ми срце пошло у црно село на заветине

Без тебе Мила убого ко развaљени тор небеског стада
Распуђене звезде нико више сакупити неће
Расуло се моје прошће на авлији и изба већ пада
Пабирчим опет залутале строфе изгореле среће

Небеске њиве пожели су други на поноћној моби
Моје је гумно празно... Како године гладне да преживим
Песнику су пре рођења досуђене ове болне коби
Бронзана стражо пустићу да позеленим и да посивим

Нека бар птице уморне слећу да одморе крила
На небеским њивама позобана су сва семена
Тражим и тражићу жудњу што си ми је оставила
У дожеваоници уплетену плетеницу за вечна времена  1/

На овај дан © 26.07.2011. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2011-2021/ zelenakap.blogspot.com

1/ Некада док смо наше њиве жели српом на крају жетве у последњој њиви, при врху, мој отац је увек остављао једну руковет не пожњевену. Онда би мати од те руковети плела тројне плетенице, а ми деца чупали околну стњику и око сплетеног жита правили стог уз молитву коју су одрасли изговарали са жељом да година буде опет родна, да жита буде као звезда и кућа да буде благородна. Тако сам призвана сећања детињства и опустелу душу као наше њиве и празно небо након смрти моје Вољене, у титрању успомена и жеља пренео у ову песму "Дожеваоница небеских њива"

НА ТРГУ ДОУШНИКА

Не тражи зловољу поскубену
Расуту ништавилом биља
Није примила заруку дара
Истина гола платила цену
Мајка је мајка а не дадиља
Угљен у води бајања превара

По оснутку прсти роваре
Сулудом... Блентаво и празно
Гушење пене грљењем чека
Наивна зора прати утваре
На белим гривама илобазно
Лукавство с краја овог века

Сустигло само с кошуљом срама
У негве није заробљен бес
Пругаста му постојбина жеља
Олујно небо кипи у белим вртачама
Громови с муњама играју плес
Врзино коло плету у кругу мучитеља

Изданке њене џигља време глупо
Под пазухом лажи освете се носе
Ремење жуља самаром подвале
Нагодбом пуком продана скупо
Савест не голица немиром табане босе
Незауздане тајне у галопу су прокасале

Први нуклеус чежње гине
Виси ко жонглер на скуту
С маргина ноћи и ткања потке
Судбински конци паучине
Појели му дроб и мрљу жуту
На врху труле чобанска мотке

Скучена песма још се стиди
А небо правде чека глас песника
Вриснути једном мора о слободи
Туробна дуж тетиве опет бриди
Сеје маглу на тргу доушника
Расуло исте болести своди...

На овај дан © 21.07.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2021/ zelenakap.blogspot.com 

У РАЧВАМА СЛИВА

Паклена мора некуда степенује
Усек заводљиви дух опет трује
У усковитланом зубу времена
Штрче граничне море темена

Варалица се на ветру клати
По дворској свили расути дукати
Арогантно су набрекли пориви
Сумњивих дана мука рок доживи

Преврат доноси нову зазубицу
Разуђеном уму без премца губитницу
Луд сам у игри речи без најаве
Гинем на рингишпилу снова и јаве

У глави трули заглављена истина
Процеп све разједе у црти осовина
За вашу ужину ситница кору реже
У поноћ болан одјављујем се са мреже

Пре но пауци стигну до свога плена
Већ су исплели нову замку успомена
И зато рачунам на клопку и немире
Ружна окосница смрти већ се назире

У подјармљеној самоћи биштим крпеље
Рођене стазе затиру ми несвикле жеље
Трагови праотаца залутали су у прашину
Милосно жуљају нови уједи мрављи првину

Под пазухом мирисе збране пију изроди
Аранжер циркуса још је остао на слободи
Док осионо брбља у рачвама слива тешких вода
Вијадукт су издигли туђи облаци преко свода

Над реком запењеном чавке твога усуда
Аљкаво исписане странице чаме однекуда
Наслућују опште расуло кад јед све досоли
Опречна кула залуд пркоси вишњој куполи

На данашњи дан © 19.07.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com

У МОМЕ КЛАНЦУ

Велика сенка крије назеб од сунца
Тресак разваљених вратница бунца
Самртним грчем по ваздан цвили
Апатија је немо сведочанство… Рептили

Пролазног торњања последњу трку губе
Засвођа беде и нискости… У рог дувају обљубе
По роси задојеној праисконом од олова
Треба ли свући наготу смрти пре покрова

Мрачне најезде нагрнуле ситних ваши
Пета колона из залеђине ровари… Лакташи
По кључу издајника са издајницима се ороде
Мало је мога неба остало за мој олтар слободе

У магновењу тражим сламку и трасу друма
Не чачкајте моје атласе и коридоре ума
За источник вере расућу све белутке из шаке
Спалили су ми кућу злокобници и одсекли кораке

Да се огреју мојим усудом проклеством ложе гране
Тешко се исписује овај запис по кратерима ране
Поколења ће имати муку… Нема разумљивог читања
Спасоносна жудња носи се тихо и почеоно у свитања

Док је језик слободе не изда у неко немо подне
Отроване су наше воде и спаљене нам њиве родне
У разливима наше рођене крви сећање да преживи
На кантарима подвала лаж претеже… Ми нисмо криви

Тежу страну заблуде развенчати могу само дела
Кљују ми мозак црне мисли… Како из пепела
Изнићи ко Феникс… Голуждраве журе да се испиле
На папир пре пролећа… Ја бијем битку за Термопиле

Моје… У моме кланцу… Нећу да ме жуљају самари
И виле рогуље да се јеже… Мене чекају олтари
Са песмом зрикаваца… По сенокосу зелених трава
Нека се мирис истине шири и дух слободе васкрсава

По поду собе и одајама душе леже књиге запојене
Преврелим млеком истине… Нећу дати да по злу крене
Ни једна реч причесно посвећена у Божјем храму
И запис повеље завештања да се не уклеше на каму

© 18.07.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com

НА ТРЕЋЕМ КАМЕНУ ОД СУНЦА

У преклопу два круга…

Вољеној, с љубављу

Зачетци наде опет смо се срели
Ви би сте хтели… Ви би сте хтели
Бог зна да сте тихи и сасвим лепи
Ја жарко желим да не будете слепи

Ово је побуна срца… У ружно доба
Боли разлучен поглед сетом ока оба
Ум тражи да позна једну жижну тачку
И да провиђење свеже врпцу младалачку

Црвену од стида око Милиног ореола
Чуј светицо бела са иконе мога бола
Сабери сузе моје у акове и времешну тугу
Године су дуге пројездиле… У смртном кругу

Настао је нови кошмар отежалих успомена
Куда си се предуго скрила Љубави из катрена
У посветама Теби срцем и душом верном
Писаних у свете часе заветном истином смерном

На трећем камену од сунца плавој планети
Земљи спаваш у гробу… А моји сунцокрети
Још сунце траже да се приклоне топлини
Наше љубави… Хоће ли Бог да нас посини

И усвоји за верну децу у царству своме
Није реч о сумњи и прсту у ране апостола Томе
Ако Хритова ребра кроз вечност ожиљак носе
Могу то и моја… Истину милости да испросе

За сведочанство посвећених живота циљу
Узвишеном… Нека те Мила у свом окриљу
Бог чува до загрљаја испод прелепе дуге
Чекај ме рођена на капији новог круга без туге

На хоризонту где се преклапају наша два круга
Мој неће сенку смрти ни лишај севера из луга
Твог… С гробљанског атара чекам жељно зов
Васкрсења у зачетку новог круга под наш кров

Жижна је тачка и повезница врпце младалачке
Мила знај… Бог везује машницу… Без три тачке
Писаће се нове строфе и певати нови стих живота
На стражи бдије у измаглици успомена наша Голгота

На данашњи дан © 17.07.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com 

ЗАПИСИ СМРТИ ВАТРЕ СУ ЖИВОТА

Са чим ћу пред собом изаћи моја јутренице
Умакли снови у бегу... Зјапи нова празнина
Худ је долазећи дан кишни и занемеле птице
Још један прозор душе и мучна распрслина

У раму болна слика мутна ко моје очи
Затајила је успомену за свето време искона
Кад расап низбрдо крене и век се разрочи
Круне се године за мељаву... У магли колона

Збира се зачеље с челом на освојеној коти
Под старим грабом хумка предака витеза
Из храброг Гвозденог пука... Не дам се уроти
Потомак гвозденог срца... Славна ми генеза

Јутренице не часи... Позивом часно осоколи
Нек извидница главнини јави... Нек чује васиона
Све стопе ко вали хуче ... Постојбина се воли
Записи смрти ватре су живота... Нема бастиона

Који горети неће прометејски носећи о слави грлени глас
У строј се сврставају предачке кости... Јуриши се не броје
Зрела су Топличка поља... Лахор лелуја дозрели клас
Обронци наших брда поносно стражаре да се дани престроје

Храпави жуљеви ко булке цветају а душа љуби кршеве голе
Братоубице мучке нек врате силничке крваве каме у каније
Отворена су Гајтанска врата Соколовице за твоје соколе
На Грабовачкој стражи и песник горштак будан сад бдије

Са новим зовом пред собом излазим моја јутренице
Разданило се небо... У мук се претворила васиона
По стреловитом низу уврстане строфе и песме ко птице
Потпирују нове ватре живота... Падају зидови бастиона

У строј се сврставају и моје кости... Јуриши се не броје
Хоће ли смети век нови да се загледа у очи горштаку рису
Обронци наших брда стражариће јоште... Нека се дани престроје
Да чува ожиљке и записе смрти оставили смо летопису...

На овај дан © 16.07.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ЛИГЕСТУЛА МЕЛОДА
ВРЕМЕПЛОВ /2014-2021/ zelenakap.blogspot.com