НОВЕМБАРСКИ ТРАГОВИ 2

ЖИВОТ ПОТПИСАН СВОЈЕРУЧНО

Лакомница пуста жеља у лакомост своју бежи

Јутром и вечером зорт је неки чудан увек јури

На ђубриште напуштено да се врежје врежи

И оснутка правог нема... Чвор замршен у канури

Распетљавам нужно дуго... У свем труду немам среће

Тупа је кустура... Мртву гужву умни како размрсити 

Питам вештије од себе... Груба кострет и костретне вреће

Испоснички жуљају ме болно... Овде није лако бити

Свој на своме... Крчевину преотели други... О неправдо тврда

У катрану црном... Не чува се лице... Како спрати срамне мрље

Стара отровница скућила се у Јазмаке... И сад господараи срда

Да се љути нема нашта... Усуд нам се досуђени неда оплакати

Прибојавам се... И то је људски... Ко  ће крај краја знати

Све може по злу наопако да крене... Шта ако се изјалови

Сејати или не сејати... Зло и добро не могу заједно... Схвати

Сваки наук је тежак... Нису сви људи вране а ни орлови

Где ћеш свити своје гнездо безумниче... И ти разборити

Без промисли ил са умом пророчанским... То је кључно

Мудрост а не лудост учи није исто мутну и бистру воду пити

Вране креште а орлови кликћу.... Живот потписах својеручно

Дрво се креше да се омлади а човек чворове пребројава

Не воли ожиљке... Истина је да их живот све више задаје

Мала паметна главица песника мудро збори не очајава

Нек изгубим битку али не и рат... Данас задужујем нараштаје

НЕРОДНИ ЋУТУЦИ

Нека ћутуци ћуте кад нису вешти зборити речи праве

Ја се клоним ових чворовака... Ситног грмља ми је доста

Џиџвари и трњаци ливаде кваре... Зађи дубље у траве

У моје сенокосе и чућеш песме зрикаваца... Преко опроста

Мога ако дођеш... На сунчаној страни станује лепота света

Обожен ми дух и срце с ауром љубави... У часном кругу

Одметници успорите... Није вам маћеха но мајка планета

Иза олујних киша ја вазда ишчекујем обећани знак дугу

Кад запне песма или прича нестали су за потпалу суварци

Тешко ће тада ватра да плане... Дим окида очи до бола

Мука је човеку кад га спопадне свраб или подузму жмарци

Не снебивам се рећи истину у очи... Љигаво је оно изокола

Рекли би сте и не би па се скањујете... Пошаст су сви лицемери

Од ове куге песник се мора бранити штитом и оклопом вере

Преломљено се не састави... Поверење једном када се изневери

Не стиче се више... Са неродног дрвета ко још плод да убере

ЉУБАВ СЕ НЕ ПИШЕ... ОНА СЕ ЖИВИ

Мили, с љубављу

Све песме срочене у новембру

Нису само дар Мили ни себру

Рођене са болним жуљем на ребру

Оном деветом али велим витом

Из распева моје душе притом

Са свом збиљом бременитом

Ко се то на мене камењем баца

Песник читавог живота гаца

Још као чобанче код оваца

Да прозеб у гуњу не сачува

Пали ватру и дим раздува

Није скитница ни протува

Но постојани стражар на стражи

Има у себи свеколике куражи

И меру пркоса у пркос људској лажи

Да песму истином облагороди

И да из слепила дођу исходи 

Исконско семе да се вршно оплоди

Сад песма рађа стоструко обиље

Вољеној за мелем сво смиље

За први дан славе и окриље

Буди Мила мој гост намерник

Твој песник скроман верник

Теби и поезији служи песник

Мом перу се може веровати

И низу огрлице стихови су дукати

За те блистају у личној позлати

Ко уме знаће да им се диви

Запете су струне душе на тетиви

Љубав се не пише... Она се живи

ЗВЕЗДАНО БДЕЊЕ

Празни су дани песника сањара

За сињег заљубљеника и алкара

Свака не досегнута алка ум ми замара

Све моје мрежне објаве ненадно застале

У доконим данима самоће су проплакале

Докле ће уместо с неба из душе пахуље мале

У суснежици данима вејати сету

Не сналазим се у тупом заокрету

Моје копље би кроз алку да циља мету

Поносно нека цикне ако циљ погоди

Песника вазда маме велики препороди

А глуви часови боле невичног у незгоди

С муком се довијам да пребродим пех

Знам да узети оловку у руке није грех

Нека се плати кад мора и овај цех

Пословица вели кад је бег био циција

Сва ова слова рукописа су армија

Која брани фронт моје душе да чарлија

Тако руковети у снопље предано вежем

И увек смерно к биљезима горњег звања сежем

Прогоним осаму и у винограду заперке режем

Да моја лоза обилно зрелим грожђем роди

Отварам капије срца и пут ме свуда води

Чедна песма катрен песму да ослободи

Повоји су спремни одавно... Истину имам

Док са песмама другујем никада нисам сам

Кад год се поезији посвете за Милу предан знам

Свети мир срца и душе лакше задобијем

Не марим за тамне ноћи... Звездано бдијем

На тврдој ватри вере сва надања гријем

Сумње исчезавају бекством у ноћ... У тами

Песник никако неће да се посрами

Још једну слику живота јагми да урами

Увек је тако лепша и дража

Ко уме да јој се диви и детаље да опажа

Наћи ће у слици слику... Чека предстража

  

Предани ум да свако заумље чува

Песма неће и не може да се одрекне свога рува

Ни када небом живота тутњи и грмљавина грува

У промислу светом просветљење лежи

Не замери ми ноћи што пркосим земљиној тежи

Анђеле с неба заштитниче и овај трен забележи

Сигуран ход хитца у вис а не погружење падом

Оплемењен вишњом небеском надом

Пред песмама сам својим ко чобанче пред стадом

У застругу ако понестане сира и проје

Наћи ћу какву дивљаку ил оскорушу... Да се не утроје

Мука сиротиња и глад... Благослови се у звезде броје

©  новембар, 2015,  Славими® Ј. Зеленкапић

књига: БИЉЕЗИ ГОРЊЕГА ЗВАЊА /2015/

zelenakap.blogspot.com