ЗАРЕЗ НА ДУБУ

Кадуљају уске и сновите узречице своје пути

Касно сневан данак заогрнут сетом дуго чили

У тишини један врисак окаснели ко ће чути

Овде где приспесмо никада до сада нисмо били

У покуди простих речи зборе лажи лајавице муте

По задатој окапници сведен набор носи нову муку

Прегореле речи залуд тражих и истине изврнуте

На задеву преотетом испоснички часи валов вуку

По дубокој закосници умље у корену невид носи

Маштај зборе разуђени куд ће уздиг да се скраси

Зарез на дубу окајаном велико срце тугом проси

На збег пошли сви походи у јалову јаву сиромаси

Окаснеле језе стрном душе покајничи некуд стреме

Покошено поље измаглица немо гута у заборав сиви

Невично нам доба затурило лепе речи... Криотворене лексеме

Не могу се ласно докучити... Ни наши претци жеља и пориви

Вуга с мемлом биће гуши... Посрнуло чело земљу љуби

 Удворички заум замрсује нити вере... Не копамо зденце

Рашио се стари поруб... Висе дроњци... Ожиљци су груби

Свакога дана туђинска рука нам плете грубе трнове венце

© 10.12.2015.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: БИЉЕЗИ ГОРЊЕГА ЗВАЊА /2015/

zelenakap.blogspot.com