Нова не
могу те чекати и ако те ноћас сви чекају
Док пљуште
жеље и речи у топотима касају
Жална је
истина ето самујем сам... И на крају
Нећу те
чекати... Ни ти не чекаш мене... Издају
Твоју слутим...
Још једна на купи збраних година
Има трошан
темељ... О старости слаба јој подина
Лисник
јој се не зелени... Трне промрзла трњина
Загонетна
нова годино не скривај се ко буљина
Испод
почетне сласти празна обећања скриваш лукаво
Кад се
обручи распу и дани исцуре без збогом и здраво
И ти
ћеш отићи ко ова стара у подераном шињелу... О јаво
Горак и
кисео укус и сад ме опомиње... Не лудуј главо
Нећу да
те чекам... Ни једна ме година чекала није
Моји би
стари рекли... Све године су само бештије
Лукавице
што одиграју своје коло... А животне капије
Не затварају
за собом... У касу продивљају ко бедевије
Ноћас
на раскршћу нека се године журно раздвајау
Прошла
одлази у остраг заборава у своју чудну потају
А потоња
неизвесна кратко ће снти... Дани се чаурају
У
маглу густу... Долазећа шепа спиралом у нараштају
Нових и
старих... У коначном све оне су једном старице
Не волим
прочеља ни једне врсте а ни њено рошаво лице
Сутрадан
ће скинути маску... Мамурлук бледа снохватице
Откриће
обману... И ти годино гладна разјапићеш вилице
Не дочекана...
Без мене... Изневерене гозбе није ми жао
Ко многи
лаковерни у ситне сате ноћас нисам забасао
Толике
године нећу памтити... Како сам их продеверао
У летопису
стоји... Знам животну обалу где сам пристао
Нећу те
чекати... Ни ти не чекаш мене... Здраво и довиђења
Дочек и
испраћај чему... Трен склопљених сказаљки не мења
Ништа на
линији вечности... Све људске лудости и искушења
Зашто
би ову ноћ жигосали... Мени је свака ноћ ноћ бдења
Да још
једну песму изнедри душа у одбрану једине лепоте
Царице
поезије... Нека си ми ти на испису једини животе
Хоћу и
сутра да не зафали мога човекољубља и чисте доброте
Хуманост
отвара руке... Час је да се дарови неба оваплоте
© 31.12.2015. Славими® Ј.
Зеленкапић
књига:
БИЉЕЗИ ГОРЊЕГА ЗВАЊА /2015/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар