ПОВРАТАК ИЗ ГРАДА МРТВИХ

Мили, с љубављу

Хук уз мутну слику постраје успут стриже

На разичку преораном до сапетих покушаја

Невид јалов по довратку суђај своди ниже

Мост низводни још обале прошле вике спаја

Грумен се с груменом у жељама тешко прима

Глиб до глиба трагичном ме игром зачикава

Стара бољка свратилиште сад камени у костима

Загонетку умље разуђено тешо може да решава

Губитиче од рођења камо избу желиш свити

По дрхтају неизбежном слути ли се испосница

Ту где јеси опсенару није дато исто сваком бити

Под бусењем набуситим извија се бледа клица

У историји случаја несретнику угрушак прети

Не зачиње се знак милости у болној утроби сете

Тежак је загрљај смрти... Тој посестрими освети

Обрисао бих право на постојање... Моје посвете

Прирођене су великој Мили инспирацији стиха

Хоћу да цели свет зна и свемир разуме моје чежње

Не могу више да носим часе и да ме убија тиха

Гробљанска језа... Склопљене руке не примају свежње

И руковети постхумних стихова у наручје љупко

Са расцепом душе сетан и празан увек се вратим

Из града мртвих... Бозман је не размрсиво клупко

Не замерите ми проломе... Одсуство речи... Патим

О кад бих знао докле... Вретенасте су илузије збиље

Градоносно се небо окомило и велика туча прашти

Мука никада не следује сама... И ове песме просиље

Још једну грст милости ишту... Једнолични и ташти

Измичу моји дани празнине у свеколика потонућа

Мила се у сан занела дуги... Како ћу да је пробудим

Смрт њена жудње ми гаси... О ноћи... О жељо горућа

Чуј Мила за твој васкрс живи ево живот свој нудим

© 28.12.2015.   Славими® Ј. Зеленкапић

књига: БИЉЕЗИ ГОРЊЕГА ЗВАЊА /2015/

zelenakap.blogspot.com