АХАЗОВ СУНЧАНИК

Пресушили су токови набојитих мисли пре сванућа

Из осветничке зоне убилачко име разводњило сету

По тупом углу изокренула се битно доскорашња кућа

Неколико злокућана мрцварило је тучак у малом цвету

Изанђале закрпе изношених стајаћих одела још висе

По маглинама расуте на плотовима поред зараслог пута

Никако закључак јасно да докучим из погрешне премисе

Лаж уместо истине на сунчанику живота песма је изврнута

С прочеља речи велико слово не воли пожарну страну

Ако несносна промаја стиха навуче тешку кијавицу

Стравичан кајрон предуго пузи дном по мутном екрану

На границама неразума неразум подиже бодљикаву жицу

Испречило се небратољубље јогунасто у име неке слободе

По одступници кукавица вршљају велике језе страха дуго

У језгру самилости они тајни кодови никако да се раскоде

О миленијуму нови зачет горчином... О земљо моја туго

Чворуга расте ужиљена из канцера историје по сред темена

Између ракљи старога бреста укљештио се бледи срп месеца

Пешчани сат исцурео је поноћ... Исконски боле глува времена

Ко ми дрско линијом распада моје зацртане кординате пресеца

Ја имам своју поетику за вечни загрљај душе и читих руку

Ругају ли се или не кад зборе да сам „писац великог формата“

Но ја под гором Синајском у улогореном табору не волим буку

И ларму свеколиког збора... Одбацујем лажи и творбе сурогата

Испосник нисам и нећу звекет прапораца да ме заглушује

Ко светло мрачи и лучу гаси нека тумара сам по мрклини

И ова протесна песма има сва права да вечно протествује

Толико отровних печурака давно нисам срео или ми се чини

Докле ће земља изроде да рађа... Пуста обданица све је краћа

Копљаник видика може ли до вишње мете свој глед да добаци

Заход на Ахазовом сунчанику* за колико коленаца се уназад враћа

Песниче пророче реци... Поезију су окупирали и неки подлаци

  

Није тајна рођени мој сабрате како и зашто јој сечиво тупе

Речи су изгубиле битку... Чиме да се браним... Огуглали

Су и зашли бројни... Раскорак посрће ... Јаловину у калупе

Апатија слива... Не питај ме зашто су одметници продали

Душу ђаволу... И како развејавају маглу да заклоне чари дуге

Звездано небо не стражи над нашим градом но мркли чемери

Плутају проваљени чамци у жабокречини...  Мамонине слуге

У своме идолском храму приносе жртве знане стипсе и ћемери

* СВЕТО ПИСМО - Књига пророка Исаије 38; 7-8.

©  17.12.2015.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: БИЉЕЗИ ГОРЊЕГА ЗВАЊА /2015/

zelenakap.blogspot.com