НОЋ ИЊЕ ВЕЗЕ

Мили, с љубављу

Слеђене мрзлине Мила опроштај ледни нису хтеле

Са дрвореда бреза нашу узмаклу песму пре зоре

Мирни оснутци самилости нека се у сан не преселе

Ледна горушица смрти однекуд се увукла испод коре

Окрајке строфе глувоћа предвечерја тек разлива

Низ дољу уплашено јато у сутон ка гробљу мину

У судном часу још један живот смрт ће да целива

Пристигло заумље наде узалуд чека малу ведрину

Уморили се пути пред пропланцима ледене језе

Полегле сенке низ вртачу у колоплету јаве стреме

Где си мој далеки друже песниче источне брезе

Да у сагласју о њима певамо нову лиру за ово време

Мариш ли за уцвељену душу... За болно откровење

Дођи са твога хоризонта у свете моје пределе беле

Растанак нећу у часу глувом... Нек траје поетско бдење  

Крај бреза у твоме духу... Стражим авети да се не населе

У крошње... Шуморе бреза да не угуше и песму посвете

Лирика тишине не сме да се усплахири... Ноћ иње везе

Чујем речи Мила... И би песник сањар и би велико дете

Дозвано ноћас да химном овенча моје и твоје брезе

©  22.12.2015.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: БИЉЕЗИ ГОРЊЕГА ЗВАЊА /2015/

zelenakap.blogspot.com