ТРУН СЕ ТРУНУ НЕ РАДУЈЕ ...

Развод умља не престаје

У пресудном узмицању

Чујем немилосне откуцаје

Касно ноћу или рано дању

Висости су сагле моје свитке

По закону старе пролазности

Шта ће бити на смирају битке

Докле ћеш ме заједањем бости

Трун се труну не радује

Узвик ниску скалу не признаје

Горчина ме твоја убилачки трује

Опет чујем немилосне откуцаје

Трубни одзив јеку сања

Спектар дуге разнобоје чами

Не плашим се твога кидисања

Злобни створе ћути... Не галами

Додворења ти нискост гнезде у расулу

Устајале лажи леже у порочној причи

Сеир раје на послетку чека твоју булу

Тужбалици није вакат... Данас не наричи

Сви поретци низводницом гуле сету  

По плочнику пустом трне трун у оку

Сиромах се вазда нада неком преокрету

Чобанче болно жали изгубљену стоку

Неко би морао пред неделом да се срами

Адамово искушење векове промаља   

Остављам у грлу јабучицу да чами

И слутим ти погибао што се иза брда ваља

Отпор мог ума и срца и данас ме кали

Дуго лутају у повратку испоснице

Бунт ти се смрскан у предујам жали

Ала је разјапила крвожедне вилице

Срчана страна поиграва ритмом страсти

Док излизани блокеј звони по калдрми

Тактом одумирања узмичеш с превласти

Престо ти се љуља у јаду... Истина грми

Адске претње неће ми дуго мрчити наду

Не узмичем пред дослухом куњалице

Не одбијам послушност срца... Несклон паду

Стамено стојим... Победи окрећем лице

Воштано се појутарје у траг жути слива

Стара љага нареднице не признаје знамен

Почетничке грешке у запису нису наива

Мајка твоја боље да је родила камен...

©  19.12.2015.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: БИЉЕЗИ ГОРЊЕГА ЗВАЊА /2015/

zelenakap.blogspot.com