У СВАКО ДОБА СЕЈ

Посејао сам семе да влат узрасте а мраз је опрљи
Била је чрста вера у време короне из руку бачена
Задовољан сејач и јато сакупљених врана... Мрљи
Не веруј... Позобано надокнади... Знам тлачена

Је ова земља сваке јесени... На назор узораној њиви
У време кише и суше... Шта следи жуљној руци
Мрмљају усне... Невреме короне је ту да се криви
Испуцала земља од жеђи кад је сву заузму кулуци

Жуља нафака и сетвени рок... Нико те питати неће
У доба вируса зашто си сејао... Чврста те вера гонила

Бију се вране око семена... Тешка рука бисаге рамеће
Зној и труд здружени... Нека буде на делу небеска сила

Распис јавни увек збира у градске пресеке спреме
Они су подобни титулари... Убирају незрели плод
Крадом сваке године... На тупу савест без дилеме
Узалуд је рачунати... Помрчало је сунце... Стао ход

Мило би оку било зелено поље ... Мраз квари добру слику
Ша да се сада ради у смрти жуљна руко и ознојено чело
Кајање следи накнадно... Зашто јуче ниси уграбио прилику
Када су се о сетву јагмили многи... Можда те није хтело

Тешиш себе... Али не вреди... Мраз је срушио твоју муку
Остао си убог сироти мали... Горко се искуство понавља
Вреди ли у бисаге догодине поново гурати жуљну руку
Или одустати... Никада ниси погнут био... Искуство јавља

У свако доба сеј... У Божјој руци су семена бачена
Песник је ту да пева... Да шири трпљена дух вере
Вара те истина... Јалова земља не рађа као ни жена

Бар су се најеле сјаћене вране... Незасите без мере

Семе у песми преносно тумачи... Корана искуство речи
Њива је за песника хартија... На њој уз слова слећу вране
Завидници су злобни... Они су сјаћено јато што черечи
Мисао и жељу срочену у риме хоће да разриме... Накане

Су њихове нечасне... Знај сејачу... Мраз неће изостати
Ни насртљиво јато врана... Труд и зној дај здружене
Певање твоје је сетва... У време будуће род ће дати
У свако доба сеј ... Сура ће блистати... Нису погружене

Влати од пролазног мраза... Дожеваоница да те сети
Остали су у постати иза тебе... Крај короне се назире
Најављују... А ти опрости Јудама као Христос распети
Пољубац невере... Песник великог формата не умире...

© 12.04.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com

ЗАГРЉАЈ ХУМКЕ

 

Вољеној, с љубављу

Неми одговор глуве ноћи разум збуни
Није могуће да се не враћа моја Дива
Метеорска туга великом сетом небо круни
Зашто јачају слутње... Мила се не одазива

Пад и распад... Сурвавање у нигднину
На постељи хумке мртва зрака у немоћи
Умрла је звезда бледолика... Траг јој мину
Још је чекам с зебњом... Хоће ли ми доћи

Вечност се окаменила у црном ореолу ноћи
Претаче ми се зебња у слутњу слутња у јад
Свемирски бездан неда одјек... Хоће ли доћи
Колико пута питам тишину... Куда и шта ћу сад

Светионик наде је утуљен... Затурио се путоказ
Црни су таласи мучна плутања... Где ли је крај
За моје биће и корачаје жудње све је дубљи газ
Дављеник вапи задњи стих... Задњи стих опроштај

Ко ће опрост песми да дâ... Судбина зла није изговор
Ни заплет у плетеници риме не уме да сакрије моју бол
Може ли живот да развеже смртне везе Гордијев чвор
Сви филозофи мудраци и поете света ил који апостол

Тај чудни мач има само васкрсла моја љубљена Дива
Њену кап љубави чекам да с тихом росом зоре кане
Нећу да болну хумку на Бозману плашт ноћи скрива
Хоће ли доћи... Исто питање викаћу и теби скори дане

Све док не занимим... Ако ме загуше болне речи
У задњем ропцу недрићу за Милу постхумни стих
У стиску молитвених шака... Истина да се не угњечи
Загрљај шири руке... Грлим хумку... И Њу загрлих

На овај дан © 10.04.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ ВРЕМЕПЛОВ /2014-2021/
zelenakap.blogspot.com

КАСНO ЈЕ ДА СЕ СХВАТИ

Мудрац се у мудровање задубио... 

Повод се мудро загубио

Дали ће га последица наћи... 

Од стида сунце неће изаћи
Исток је освануо таман... 

Разлог је погубан и сраман

Не умем вам разјаснити раскораке... 

Монолога глуве тишине крај раке
Да последица окасни право би било... 

И јед да се избљује то мучно зеленило
На неправедном свету и правда касни... 

Наравоученија нема као у басни...

Сужањ што дрежди на капијама јада... 

Не признаје себи да му посустаје нада
Све је у апатији мртвила затечено... 

Морал је пао на тумбе и свет се паклено
Изокренуо у свезу учворену гори са горим... 

Не чудите се што вам ово зборим...

Нису ваше очи слепе да исто не опажају... 

Људи јели то сваки крај дошао крају
Можда вас све ово не погађа као мене... 

Ако вас не плаше и не гоне хијене
Ако само своја посла себично гледате... 

Нећу вам замерити кад ме издате...

Најгоре је да сте беспослени... 

Нека праведни Бог суди вама и мени
У дангуби се човек најпре изгуби... 

Опрост вас моја до задњег даха љуби
Свикао сам и на горе знајте гоничи... 

Одавно слутим језиви крај причи...

Није то нека мудрост незнана... 

Уље кључа у котлу забрана
Искуство спозна распад и болно стање... 

Гњилом и трулом следује падање
У понор бездна... Шта да вам зборим... 

Властиту смрт нећу да рукотворим...

И од горег има горе... Сиротињска је изрека... 

Не могу да се одрекнем себе и свога века
Ко ће га знати... Кајању није до кајања... 

Врачарима не верујем и страна су ми бајања
Тако се не заваравају гладна уста... 

Кад мањка проја храниће ме жеља пуста...

Бољитак овде не цвета... 

Запарложена поља и мртва села света
Неми су свеци туге и коров одасвуд гуши... 

Кукувије се под слеменом гнезде и дивљи сремуши
Закржљали никада не могу себе да надрасту... 

Ушли смо у оскудицу затупасту...

Џаба је шиљити... 

Залудно је међу лудима паметан бити
Од паспаља не бива ништа до паспаљ голи... 

О драги Боже зашто су нам суђени расколи
Глистајиво време ко ће да преживи... 

Неће имати коме да се прича прича глистаиви...

Ово је некролог свима нама... 

Од кад се не узвија дим чађавим веригама
Над хумком умрли зов јауком... 

Развенчали смо се са свим и свачим... Утуком
У расцепу заборава и даље ће кошаве сећи... 

Јауком се не може друго до јакук рећи...

Уместо суза небо плаче леденом кишом...

Нису нас искупила поткупљивања ситнишом
Зашто смо се са животом кусурали... 

И у празно Богу сироте дане крали
Најзад смо дознали цену вересије... 

Несветима не припада запис ни светима житије...

У осами разрачун са собом... 

Окруни се новом раздеобом
У позни час... 

Мудри би рекли пуки је одјека глас
И кад се из бездна врати... 

Мудраче касно је да се мудрост схвати...

На данашњи дан © 09.04.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ     

ВРЕМЕПЛОВ /2014-2021/ zelenakap.blogspot.com

ШАТОРСКО КРИЛО И ЗБИР СМРТИ

Сведене мисли нису руље што дању на ум кидишу
Прави огдовор очекиван је да појутарје пробуди
Тежило се да се уснула ноћ заборави... За јоту вишу
Да нада надјача ову стварност... Да корона прогуди

Велико хтење малим се пропињањем казује у дослуху

Са муком извитоперене збиље која сав ум запоседа
Непознато и мучно нешто пишти дуго у левом уху
Убоги дани се нижу у осипању... Све је чудно без реда

Сведене мисли се не губе у далеку тачку давног сећања

Поуздане су и ако трепере као ово шаторско крило на ветру
Јучерашница је постала глуво звоно... Мртвилом одзвања

Народ вели... Уметници су отишли на исповед Светом Петру

Умиру један за другим данима... Сви су у збиру короне
Као да старост није узела данак... Године њихове се збрале
Непојмљиво разборитом уму... У небо корачају смртне колоне
Како да прихватите данас збиљу... Јучерашње бројке су заспале

Све је чудно и неда се образложити логичном последицом
Питање следи... Шта то кидише на ум згрчен од језиве збиље
Зашто су гомиле кртичњака остале по ливади за кртицом

И зашто не делују успаванке на виспрену децу од дадиље

Изненађују умирања уметника... До сржи срца само боле
Брзо их забораве након неког дана приче велике и празне
Етром брује речи а песме и глуме могу ли забораву да одоле
Сутра ће увело цвеће испразнити за друге уметничке вазне

Шаторско крило прострто по трави на ветру утеха није
Жуљају сведене мисли јаче но пролећна земља за грбину
Ум напокон закључује... Истина о корони се у броју крије

Јучерашњи стравични дан у збиру смрти затрпан новим мину

© 07.04.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap＠glail.com

ИСТИНУ УВЕК КАЖИ...

Своју властиту бит само истина има
Чудесну снагу необоривог постојања
Допусти да срж свега њеног увек те прожима
Глас истине и његов ехо кад одзвања

Истина је истина и у непробојној чаури лажи
Она не трули и не пролази... Као ово коронално време
Увек је на истинској страни... Зато је увек кажи
Немој мучити себе теоријама завере и болом дилеме

По истини се понекада и данас дрско гази
Узалуд... У њој је замах крила и дар љубави
Са пута истине ни једним кораком не силази
Данас руку своју у њен жар без страха стави

Истина често уме да вас истински боли
Силина ватре не може и неће да вас мази

Упркос томе нико и ништа не уме да вас воли
Ко истина-мајка... И њене руке, пружени путокази...

Само јој треба пробудити душу васцелу
Да пламом заблиста у вашим недрима вере
И дрска лаж ће плазити по њеном пепелу
Кад приспе истине време... Род правде да се бере

Своју властиту бит само истина истине има
Чудесну снагу обновљења... Постојања...
Допусти да те и данас срж њена прожима
Глас истине и његов ехо тобом да одзвања...

Може ли да буде истинит бар неки лажни сан
Добро знам... Свакој истини мора се бити фан
Она то заслужује као мото живота заувек изабран
Пријатељима истине уздарје песма истине за нови дан

На овај дан © 13.03-06.04.2011. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2011-2021/ zelenakap.blogspot.com 

ПОД ОСУДОМ...

Усликано на окриље празника

Празник данас заудара јучерашњим смрадом
Зар се лаж подносити мора... Убилачки немо
Ићи за звонаром гласа или покорним стадом
Ум пита вас и себе... Куда то понизно идемо

Разрогачене очи гледају ову апатију стару
Сви су покуњили главе и дуго главињају
Примили су у себе и увукли вековну превару
Очигледну лаж и заблуду и ако истину знају

Ко им је крив... Не размишљају сами... У подне
Изобразила се вера... Изврнута је наопако
Знају да су прошле берићетне године родне
Све сузе овога света поето детиње си исплако

Смрад поред контејнера обузима паству од бахаћења
Клера... Фарбају пук тобожњим бајкама на миси
Предводници пастве не маре од сутрашњег презрења
Неучеван народ је покоран... Ми смо Божји... Све киси

Просто небески... Наши су вишљи престоли
Они по земљи гамижу у свом греху једнако
На милој икони небо ће нас примити да утоли
Жеђ за нашим ликом... Нека леже наузнако

Или по трбушке у праху... Следује коначница

Гроба и вечног заборава... Удес неверног пука
Не маримо за њихове жртве голуба и грлица
Нас ће обилно и штедро помиловати Божја рука

Наводно хришћанство заудара... Нема стида
Чин чинодејства је празан... Наивни нас следе
Уместо Бога... Слаткоречиву причу... Без вида
Код очију слепи... Са преосвећенима се пореде

Нека фарбају јаја док су фарбани заблудом
Пагански обичај раширен упорно се понавља
Годинама сваког новог васрса под осудом

У јами да све прождеру чекају уста лавља...

© 05.04.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
Књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com

ФУТУР БУДУЋНОСТИ КУЦА...

Зашто се поигравати са разломком несреће у време чуда
На изложби слика великог кадра стрчи да се прогура
Знам да је на колима живота црвоточна остарела руда
И да ће срчаница пући пре проласка изнад свог футура

Блебеће село у невери анегдоту из прошлог огавног времена
Низ поље дува северац и разноси беле трагове маслачка
Волови вуку натоварена кола и брекћу под теретом бремена
Када би се на тежачки живот могла савити бар мала тачка

За чврст стожер мегдан са умом мисао ружна издржати неће
Свенућа прилегла на ђубришту... Вреже одаје тужну слику
Приповеда се јавно... Прилике по небу разбојништво смеће
Множе се недаће и смакнућа оглавака с ногу за нову прилику

Разломком несреће поигравају се виле видарице у зеленом колу
Срчаница на колима цвили и крцка језивим тоном скорог лома
Како сељаку извући испод грча најезду слутње у вриштућем болу
На ђубришту свенућа вреже дочекати неће утеху родног дома

Виспреном уму за наук црвоточна руда исту слутњу доноси
Разломак несреће сишао с пута... Успут главиња својим јадом

Озебло сунце чекају да се просуше поклисли црни откоси
Нису ми рекли да су се буљуци разишли са јучерашњом надом

Анегдота из прошлог огавног времена злокобно ће да оживи
На рубу гумна у селу... Без стида је преносе усне љажљиве
Немо гробље под рашћем препуно трулежи усуде не криви
Увукао се немир у кости кроз зобницу праха да се врате одиве

Футур будућности куца на слепочнице болом... Процеп фиска
Буђа подухватила црне покисле откосе својом белином скраме
Мучен зебњом старом думам како се извући из загрљаја стиска
Утешне речи одавно стране не долазе ми преко усана у време таме

Јад се копишти и притиска жуљеве... Мокра крагна се закопчава
Бели трагови маслачка губе се ношени северцом што појачава
Главињају уморне стопе каљавим друмом тек у сумрак први
Изјаловљени разломак несреће нараста да моју наду ломи и мрви...

© 04.04.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com

ЗАЦАРЕНА ИСТИНА

Не уздижем истину... Она се није обурвала
Као клизиште после кише... Само је обала
Реке лажи... Док мутна хуком увалом протиче
Из истог корена све лудости једна другој личе

Изворишта неспокоја затамњена су у магли
Што увалу обавија... Борови се нису сагли
Узвишени стоје као и увек на голом ћувику
Окрњени али горди... Удивили су мутну слику

За отпор сумњи и лажи... Стари чувари голети
О да ли ће густи праменови магле данас смети

Да заклоне видик ка ћувику... Истина је света

Ова увала чека победу... Да се подере разапета

Мрежа лажи у клизишту... Обала сунце жуди
Судбу нећемо презирати... Сама се лажју куди
Пармаци до главчине точка запали су у блато
Треба искобељати кола... Нека лети убого јато

У магли... У свет слободе... Фркће покисло кљусе

Знам да су кратковеке ваше лажи... Тумарају кусе
Од немилог до недрагог... Увала надобудне чека
Матицом набујалом... Преко обала излила се река

За спомен чувари голети на ћувуку још стражаре
Васцело време да не надвладају лажи и преваре
Ваше... У густој магли пролећнег јутра ово траје
Смирило се моје срце... Чујем му танане откуцаје

Није обурвана истина... У сплету живи да сведочи

Мом уму мисао тврдог корака када заувек крочи
Не уздижем истину... Она стамено данас стоји
У непролазу и истрајности... Победа се истином броји

Док се не повуче река у корито... Борови стражари
Ја хоћу поносну истину да се на престољу зацари
Искобељана кола измичу блатњавим путем ка селу
Покислом кљусету зној нагони на сапи пену белу

© 03.04.2021. Славими® Ј. Зеленапић
Књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com

ПЕСНИК НАДЕ ЈЕ ЈЕДИНА ВРТЕШКА

Нећемо трошити речи мудри зборе... Mудраци
Нису оне лака потрошна роба што појефтини
Иако су се расушиле дуге и спали обручи на каци
Све више нас је избачено да умиремо на маргини

“Маргиналци” време је за протесте и буне
Скоро ће све нас да затрпа несуђена депонија
Док они тамо кочањике мељу и клипове круне
Едемско дрво није посечено... У леглу змија

Познање добра и зла чему и куда води
Превара када отвара врата греху широм
Робови нису вични обећаној слободи
У страху увек ће поћи за својим кумиром

Кућни бог заштитник прага ноћу не спава
Дању је у илегалан због тајновитости саме
Кроз кључаоницу вири у поноћ кад откуцава
Глуво доба... Злодухово време изрони из таме

Прст на уста није само претња но опомена да се ћути
Бездан одјеком вришти… Језик за изуштену реч скраћен
У царству таме никоме није дато право чак ни да слути
Упркос свему не богаљи речи... Мудрац заблудом осакаћен

Речи нису мрве хлеба пристигле на трошарину
На градском тргу мудрује празно веће мудраца
Богови се само намрште и узмичу… А кад кину
Бацају штапове и тоге у бекству… Расуло каца

Тужна је слика неприлике… Истине сурова јава
Само је песник наде ове ноћи једина вртешка
Не вири кроз кључаоницу у поноћ кад откуцава
Глуво доба… Но месец буди сјајем да ум љеска

И песмом руши табу куле... Прст гура у зверињаке
Змијско легло разара… Притеже обруче посрнулих каца
Кумирима идолским руши ореоле и баца оролске траке
На градском тргу узалуд мудрује празно веће мудраца

На данашњи дан © 02.04.2013 Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com

ГОВОР СРЦА СЛОБОДЕ

Пустите ме да могу говорити срцем слободе
Нисам пуки затвореник властитих речи најезде
Вашим разумима не морају моје истине да годе
Тешко је у тамној ноћи видети сјајне звезде

Распад речи сакрити неће истну тајне преваре
Исцурела је из шака прегршт жутог песка
Не допустите да се јасне чињенице мрцваре
У доказу истине и бола... Страши ме кад љеска

Белина речна у глуво доба нејасним миром
Неки су инати ваши од вајкада изашли из теме
Није помирење под прагом куће са кумиром
Не признајем на туђој њиви шуљаво семе

Што сејете ноћас тајно заједно са кукољем заразе
Пустите ме да могу говорити песму срцем слободе
Све ми је јасно... Знам да ви имате дебеле образе
Истина вели... Нечастиви вашу веру одавно воде

Олтари су се сада извитоперили као сирова грађа
Пуцају ореоли светаца... Цури прегршт жутог песка
Невероватно је вече тишине... Са лукавством догађа
Се издаја... Нема узвишеног морала... Посечена је леска

Коју је садио давно отац уз бунар на ивици наше баште
Кукољ заразе је натопљен преваром... Образи не бриде
Од срама... Буја коров и чкаљ у вашим облацима маште
Само се небо сада чуди... Али вам ипак од руке не иде

Пустите ме да могу сутра опет певати срцем слободе
Није ми стало до ореола... Ваши свеци су заиста мртви
Моје ће њиве бременито једрим житом опет да роде
Знам да ви ништа не можете мени слободоумној жртви

© 01.04.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ” zelenakap.blogspot.com