ПОГУБАН ДАН

Родио се нови чипави дан... Дали је обичан

Видим... Још увек је намргођен и облачан

Знам разведрити се неће... С јесени болестан

Корона најављује да ће и он бити погубан

Ша да ради одвугла радознала душа

Да се преда дану... Или да покуша

Бекство од себе... У гору црних луша

Тамо је неће наћи... Густа је тмуша

У густиш ретко залази плашљиви створ

Хучи дубоки ватар... Тај вечити смор

Зар ће погнути главу и онај столетни бор

Грмљавина се слуша када умукне птичији хор

Да се скрије од страха смрти до болне језе

Пале су на колиби трошној дрвене резе

У доба короне све је тако чупаво и без везе

Очњаци зверски из таме на све се дрско кезе

Како веровати новорођеном дану када прети

Можда се јучерашњем поново погубно свети

И јутрос дрско збори да га се сутрашњи сети

За одвуглу душу сви су од реда дани уклети

Ни ветру се не верује када потмуло дува

Нешто се страшно пред олују вируса кува

Манипулација нека... Раздор се овуда мува

Гром у даљ цепа ко да топ бездушно грува

Шта да се ради... Мали ум се збуњен пита

Када се изокола нешто провлачи испод жита

У гору не иди... Нека дан прође без мита

Неће се причати прича ако се пропаст чита

Зашто надиру црне мисли по умној кори

Дошло је време... Дошао је дан да обори

Годину короне... Не зна се ко вирус створи

Читав свет пати... Дошли су црни умори

Умире уцвељено човечанство ћутке на све стране

Броје се или не броје мртви... Да се оно не гане

Самилости данас нема... Ко ће видати велике ране

Утркују се вакцине... Погубни дан ће опет да сване

© 22.11.2020. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ЛЕЛУЈАЊЕ ТРСКЕ zelenakap.blogspot.com

НИЈЕ СЕ ПРЕДАЛА НАДА

Тмурни ледени новембарски дан 

Опет порађа ниску маглу

По успомени на разбројс разврстан

Не отима навалу невољну и јаглу 

Над земљом се разломила 

Прва мисао од зебње трне

Све боје јесење огрнуле ореол сивила

У себе увуку душу да не поцрне

Јутарња глад сирото обедује 

Расуте из сна мрве речи 

Јато врана трњине модре кљује

Поспани хиподром тишином млечи

Ледином трче урезане стопе копитама 

Читаву ноћ кисле су измаглице 

Улепило се лишће под ногама

На споменику остао бели траг птице

Најезда ума што штреца хоће ли да се оконча тајно 

Још неколико корака чини до пресудне мисли 

Болно искуство је мука заувек сећање кајно

Тужан изазов за ово време и сви смо у круг свисли

Крвави потпис графотом не брише време

Борове шишарке сакупљене у ранац 

За потпалу ватре тугују свој ропац дилеме

На брду Краљевици сакупљене… Проседи странац

Излазак из густе борове шуме тражи 

На црти кратког хоризонта панораме града

Погледу се краде доглед и око влажи

Рамена жуљају упртачи… Није се предала нада…

Шаховска игра траје док лутају мисли тешке

На ветрометини није ласно седети одвећ дуго 

Проседи странац наставља с муком корачаје пешке

Предаји нема места... Ум је од магле и сивила одвуго

На небу дуга се јавља... Једини знак мале победе

Није се предала нада... Лутање по Краљевици излаз има

Сутра ће да се нижу сећања мучна и нове беседе

Како је умилно живети на старачким пркосима...

На данашњи дан © 21.11.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com

ПОСКУБЕНО ЖИТО

У уздрманом ставу поклеклог бића не постоји разборито
Разум се савија тамо и амо па нови удар са страхом чека
Отрови опили тело... На сан ти долази поскубено жито
Да сване зора избављења или да се продужи ова ноћ века

Још нису зашли у појутареје твоји узбрдо путељци нагли
Превара потмуло иде изокола... Савест одавно неда мира
Ниси се надао да ће те снаћи... Куда са птрљагом у магли
Околности су узеле маха... Ко ти пораз и пад скори диктира

Не можеш објаснити себи... Неки су помршени рачуни
Под своје узели ум... Никада није било овакве издаје
Слаба је твоја савест да се у глуво доба ноћи бар побуни
Или је прошлост прокоцкала време да се истински покаје

У уздрманом ставу бити јунак... Кичма се повија ниско
Зора избављења касни... Досадна магла се све гушћа вуче
Са смрћу од короне како се суочити... Сусретање блиско
Да облизује красту иза угла још чека једно кудраво куче

Да је прокоцкано прошло време покајања не улази ти у главу
Посрће опхравно отровано тело... Вирус су посејали злобно
Ноћ магле нуди тумарање... Јоште имаш теорију тврдоглаву
Нико ти место и ред смрти узети неће... Упорно чека гробно

© 20.11.2020. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ЛЕЛУЈАЊЕ ТРСКЕ zelenakap.blogspot.com

НОВА АМАНОВА ВЕШАЛА /1/

Данас смо се истино срели зна то песник пре разлучења
Године излистане успоменама... Читава књига за дар сете
Колико оснутака замршених речима везујемо у чвор

Црни се глог украј пута у време мог кулучења
Небо је скинуло копоран и покидало еполете
У свим поразима песме победе имају негативни скор

Несвикле мисли олујно брује... Нема места за долазећи страх
Језа подвлачи црту сумњичаву на празном рачуну
Колосек улево побегли хоризонт части... Зависти њене су ниске врлине
Из утабане пути решето покајања просипа прах
Моја песма зова за уплашену препелицу у црну бразду сеје побуну
Твоје умовање је умоболно у размаку две плитке разине

Велики празник поезије је у забораву... На сабор стигле само кости
Теби беседу некролога нико зборити неће ни лити вино у крст преко рака
Караван смрти без оступнице гудурама живота има заувек проћи
Клопара безживотно последњи дан занешен вољом пролазности
У теглећим каруцама пољем жудње пут гробља до твог знаног бивака
За багателу ниску још пре зоре продан је покудној ноћи

У глуво доба за васпоставу тајне по осветничком плану
Стратега новог поретка изван Рима и господара наивног народа
Под велом паучине ума у спрези мемљивих тамница
Песниче врли слабе су твоје сузе да бездушнике празног срца муком гану

Нова вешала Аман подиже у грчу мржње пре сунчаног захода
Јестира Мардохеју орфеју песмом јави народа Божјег верна царица

Какав злочин поезији чинш и сумрак иза далеких гора
Наду ми буди незнано провиђење... Бог обрт други спрема
Божју је суд правде: -Зло се зликовцу враћа на главу
Вешала ће њихати тебе као Аманово тело... Мене чека Божја зора

Бог неда песника и правду под истребљење... Крвавом оку у трепавици нека смрт дрема
Сутра ће цар узвисити “Мардохеја” ... Осећај вере јавља ми будућу славу…

На данашњи дан © 18.11.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com

 1 Свето Писмо - Књига о Јестири /пренесено значење/

НОЋНА СЛАНА

По непознатом далеком царству орангутана
Једино мајмунска реч вришти неспутана
Траје у ноћи слане свађа увезених банана
Без укуса и мере не милостиво и преко плана
Из западне џунгле стигла мафија страна

У лепу источну земљу сиротих голишијана
Дуго ће се памтити незапамћена пустош иза оркана
Апокалипса изливеног суда горчине судњег дана
На немоћне бродоломнике и изгубљеног капетана

Уместо каучука смоле и катрана
По истеклом року употребе отписана храна
Стигла је без деклерација и забрана

Никаква јој се не налази мана
Гладна је уста ко дојку љубе иза сана
Пред очима као да плеше богиња Дијана
Омамом самом уз морску неман библијског Левијатана
На прагу ново отвореног пољског дућана

Ко сеоски кмет орангутан стари из Ханана
Мед и млеко би да дели… А оно небеска мана
Пустињу не роси данима… Из митског крила Титана
Обилато благослов мирно не сипа с грана
Слатку кишу одозго ко што би Бог из свог стана

Јели то на исток поново дошао нови аватар Рамајана
Махабхарата епски пре челичног Џингис-Кана
Или моја не написана песма… Остала је празна страна
Књига царства орангутана и посвета не потписана

Плен су развукли грабљивци дрски испод турбана
Косматих сакривени… A народ с обиљем смртних рана
Подеротина од ноктију љутих… Ко мирис шафрана
Циком зоре опасно смрт мирише у трулежи банана

Тајфун је усмртио невине људе… По злоби Сатана
Сам себе је превазишао… Свет хвата тарапана
Који је удар следећи… Све нас је потопила ноћна слана
Дрхтаће човечанство слепо због незаконитог члана
Повеље мира сад су повеље силе… Ђаволу је душа продана…

На данашњи дан © 17.11.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: “ТРАГОВИ У ТРАГУ” ВРЕМЕПЛОВ /2013-2020/
zelenakap.blogspot.com

У ИМЕ ПОМИРЕЊА

Још један расток узалудни у множини расточења

Дели песниково срце и ломи душу разуђену

А песме траже суђени час и време зрења

Запеле речи чекају последње сузе да крену

Изливе нежности јастук до поноћи да сакупи

Да ноћ не чује нејасни шапат и не позна чисте сузе

Више неће оловка опоруку писати… Лист прекалупи

Измучена шака што скрива исповести кад ноћ дану ореол узе 

Докле ће тама крчмити раскриљене кусуре наде

Далеко је до појутарја у измаглици нестварних снова

На путу живота неверних је све више злокобни јаде

Десетковане ти мисли песниче ко војска умрлих витезова

Песме посуте прахом чаме дозивом далеког доба

Не разгрћи ноћас пепелишта… Истина горети неће 

Разишли смо се у два трага… Поете сеобари пре сеоба

Ја палим лучу давну а ти чаврљањем тулиш свеће

Гргољем празним… Узалуд мрак овог века те роби

Расток има два пута и увек води на две стране

Охоли слободни песмопојци узеше песму за хоби

Убијају истину речи… Кида се душа… Дим тако остане

Кад завист засеје срце и ум… Савест се лако угуши 

Испод груда у време суше семена тешко клијају

Паклени котао одавно ври… Јара се пркосно пуши

Расток за растоком и ова наша расточења не престају…

Слободњаци и везиоци риме исту плетеницу неће везти

Ни покрстицу по покрову за час смрти или за доламу

Крунидбену… Свако ће своје вино пити у дану причести

Уснама љубити рођени портрет заточен песмом у свом раму

На самртној постељи песник и пријатељ му у растоку

Пружају руку руци… У име помирења… Нек свако своје снева

На јастук канула суза и она тек завирена у пријатељском оку

Братиме се скупа и заветују у ново јутро… По своме свако пева

На данашни дан © 14.11.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com

ЛЕТ У БЕСТРАГУ ПТИЦА

Данима на окапници страве

Долазим из успомена од јуче

Позван данас живот преживљавам 

У истодобној јави 

Дубине прете вртоглаве

Одморићу се у песми вечно 

Кад паукове мреже пробалуче

Сваки угао муке

Издају идеала не одобравам

Пресахла река боли и корито речно

Одлазим с надама у скоро сутра што плави

Да тамо негде градим славолуке 

Чудне идеје преливају обилато

Ко плаха киша мој суд ума 

Сврдлање чујем

Вид слободе испрскало је блато

Једино стихом протествујем 

Поезија нагриза странице светих успомена

Ко жижак у паркету 

При крају пута између два датума 

Рођења и краја 

Не жалим животну стазу разапету 

Уклети мољац неће да побегнем из времена

Бол умара душу насртај до насртаја

Црне прогнозе 

И како стати пред овом плимом бескраја 

Запечаћени живот црвеним воском 

Разломила је апокалипса 

Мртвачка кола у неповрат све нас возе

Трулежна бара воња под троском 

Толико година градих мост 

И не изградих између два уздисаја

Увели лист никад неће да олиста

Тешко је на овој земљи бити дошљак и гост 

У исто време песник и хуманиста 

Не дозрех за калуп од гипса

Ко белег да ме одлије време 

За моју празну песничку собу 

Не суђен ми је музеј воштаних фигура

Он је ругалица

Испљувак воска туђе дилеме

Лаковерна обмана и политура

Није ми сасвим свеједно 

Са каквом биографијом идем гробу

Скромно исписах траг постојања

Лет у бестрагу птица 

Насеље смрти неугледно 

Како мимоићи у време посртања 

На данашњи дан © 08.11.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

књига “ТРАГОВИ У ТРАГУ” ВРЕМЕПЛОВ /2013-2020/

zelenakap.blogspot.com

ЗАГОН ИСТИНЕ

Вољеној, с љубављу

Лепота нечујем цвета разбором тишине

Остатак дана није прозрачан и бео

Душа не уме да ти каже дно дубине

Волим те Мила руковети моја... Зрео

Гребен живота наднео се над стрмим кланцем 

Како дубока језера туге прећи на уставама река 

Остати свој у свом атару... Не бити странцем

У родној кући где посрнули праг одавно чека

Мрак нагони нову зебњу у старе посивеле очи

Доход се надом разгорева на тмулом огњишту

Стара мисао што лута уоколо тек опет крочи

Земљаним подом... Брзи у касу долети ишту

Месечину скоро угашену уз прошће на рубу сокака

Како разумети полазну тачку пораза и загон истине 

Чујем... Заглавила се успомена раселином пре мрака

Видим... Уоколо је чкаљ наједрао у црнилу купине

Грех је одузети ми бар слободу битисања

Док ратује устока са преваром милости

Мој дух се само Божјем духу вечно клања 

У овој пустоши прибирају се преци и кости 

Преврат у души се не догађа јасном поругом

Док ме  дубоке мисли уједају... Зебња разрока

Мојом авлијом детињства лута... Избраздане тугом 

Скочањиле се сироте сузе свисле у провалијама ока

Прегршт сећања здробљених у шаци носим 

Све своје поседе прекривене мемлом ноћи

Да посветим давној успомени отиском босим

Завет је заклетвом потврђен... Мила ће доћи

На раскршћу гумна... Страх множи утваре

Низ реку покајањем протиче зов пољуба

Пси дуго развлаче иза плотова ноћне преваре

Зелени и бели лишајеви прекрилили ко губа

Ова ноћ се није вратила рођеном прагу празна и нема

Нова песма је Теби написана... Твоја хумка наду чека

Бремен је мој руксаг посвета и рима... Мирисних поема

Моје сабориште химни љубави нека цвета у обзорја мека

© 07.11.2011.  Савими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2011-2020/ zelenakap.blogspot.com

НАУМИ

Вољеној, с љубављу

Има ли Тебе у мени... У подсвести чујем

Разгранату мисао... Дроби до мрвице мале

Када постхумно певам о Теби... Протествујем

Против сна без снова... Успомене излистале 

Како бројати на старом стаблу што се буди

У зору после немирног сна да са Тобом броди

Ти си ми бранич... Када ми се неправедно суди

Песме путују са Тобом ка васкрслој слободи

Све је речено стихом... Да љубав у сећањима живи

Докле мој живот преде последњу жицу на вретену

Песник за Тебе није љубав давну преточио у наиви

И после смрти нижу се књиге посвете... Ту стену

Ветрови недаће нису смрвили и разасули у прах

Одјек се враћа из црног гроба... Сву ноћ се бдије

Магле прозори да би се по њима цртао лик... Дах

Са дахом Твојим дише... Заљубљене ноћобдије

Венчавају се за вечност заветом изговореним јасно

Као код првог виђења када су се два срца срела 

Свемир је примио радост у груди... И опет гласно 

Пева и кличе за нас двоје... Два бића су се заклела

На вечну заједницу... Гроб Твој није нас раставио

Ни после толико година моје самоће и сиротовања 

Никада се није прекидало уже... Коноп се наставијо

Претега није било на ниједној страни... Теби се клања

И диви као мом Божанству љубави... Нема разлучења

Истину нико порећи не може... Моја постхумља не дају 

Величам Тебе Мила... Жалити нећу сва ова ноћна бдења

Нека се нове посвете множе... Упркос короне насртају

Са Тобом пошаст се побеђује уздањем у вечну нит

Која два живота и два бића веже... Љубав нераскидива 

Траје... То се не предаје овом вирусу... Друга је бит

Којој се придаје позитиван уметнички став... Одива

Ће се вратити нашем дому у скором васкрсењу... Скупа

Да градимо још недовршено... Не чекају нови постуми

Доста их је било... Да нас не прогута црна свемирска рупа

Негативног збира неће бити... Да живе и трају наши науми

© 04.11.2020. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ЛЕЛУЈАЊЕ ТРСКЕ zelenakap.blogspot.com

УЗОР У КОРОНИ

Још нисте дотакли дно дна а предали сте се корони

Никада се излаз незна... Кад ће да вам задње одзвони

Звоно узбуне и суда на судбу... Којој нико не верује

Мудрост узалуд не каже... Док је вруће гвожђе се кује

Дно дна чини се далеко и немогуће када се разум бори

Године су важне и кућа живота нека до краја изгори 

То треба знати наивни старче што си загледан горе

У вечно небо и други живот младости... Када те оборе

С ногу упрос жилавости не предај се паници лако

Наживео си се други мисле... Ко би за тобом плако

Твом пресељењу у свет мртвих тамо у град црнине

Бродари се црним морем кад се једном брод порине

Дно дна не дотичи може се разбити пловило твоје

Тешки су животи који не познају друге мутне боје

Осим сивила и пада посусталих корака... Сада успори

Можда грешиш... Сам себе рушиш... Нико те не обори

Ако себе сада не издаш... Издајство лако наивне вара

Поуку пружа једино зрно да није празна твоја батара

Док се на дно плетено крије у инат сиротој празнини

Пао си... Ударац опомиње... Ниси збогом рекао... Чини 

Све пролази па и пошаст короне ће проћи до успомене

То је било лани... Твом врежју није време да сада вене

Дну дна измичи док прети... Немој бити тако наиван

У доба короне живети се мора... Не буди бар киван

Страху и паници коју сеју немој подлећи... Разум укључи 

Свом снагом и духом се бори када око тебе пошаст бучи

Позитивним ставом и вером... Избистриће се очи и боје

Ниједно зло не траје вечно... Живот старче узалуд кроје

Моћници који су се дрзнули да сада свет закључају

Уздигнута глава сведочи... Предао се ниси... Нека знају

За тебе звона нису одзвонила... Још се живети мора

Ти буди свестан пример... Узор код храбрих избора 

© 03.11.2020. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ЛЕЛУЈАЊЕ ТРСКЕ zelenakap.blogspot.com