Јабука знак знамења оца положена руком
На недра рођењем у празнични дан
Завет са заклетвом мајке под јабуком
Милошћу неба траје на земљи овенчан
Мој први глас и суза песме у заносу
Били су стихови свети и племенити
Кад ветрови сећања расплету ти косу
Поста Завет вере... Прими га Мила и ти
Пусти да песма разгали у спокоју
Срце што пева и стихом се диви
Јабуком оплемени жудну душу своју
Док човек живи кроз њега песма живи
Од заветне песме нема ништа светије
Песник у себи има грумен лепоте
Небески дар чека сам да се открије
Слободне љубави истински оваплоте
Поезија је и моја путања живота
Зачета из жижне тачке васељене
А љубав сав језик песника полиглота
Заветна песма траје ко месечеве мене
И плач се дечији опет чује под јабуком
У Брду међу кукурузом на врху наше њиве
Кад ме породила мајка у болу с муком
Без гласа... Успомене сетне сећањем живе
Са леђа скинута кошуља за први повој мој
Пупчану врпцу очев срп још болом сече
А ваше смрти буде другачију песму неспокој
Срца су тада радошћу певала а сад јече
Вољени у сенци оба споменика на заравни
Моја песма чека да глас љубави се одазове
Завети посвећења сплету нови и онај давни
Три јабуке три дара положих на ваше гробове
21.06.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
„Спомен у неспомену“- Камен сећања
ВРЕМЕПЛОВ /на данашњи дан/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар