ЗЕЛЕНА ДУША

Прскају чворови квржице љуте

По најеженој кожи од свраба

Под табанима замори исти ћуте

Наврзла се ова киша ситна и слаба

Одвише досадна у замућеном дану

Ромиња из сата у сат... Бриди ко рана гнојна

Вечни скитница чешља савест испрану

У мозгу кљује закречена жлезда лојна

Ако се јед кором разлије и чир процвета

Зелена душа нема где да се скраси

Сву историју пролажења не позна моја пета

Витеза са мамузама у галопу што не часи

Са олујом се утркује громове да надгласа

Цареве године дуге нема ме на родном прагу

Да своју љубу обгрлим око врата и паса

Штитоноши препуштам да пише ратну сагу

Жал у оку коначи одвећ дуго

Испразнио је студенце суза скоро

Сироти животе ко нам се није наруго

Четвор се учетворио у глибу сви четворо

Још нисмо зашли иза задње окуке пута

А кола су се засуљала низа страну у погибао

Фијуке бича једино чује мисао забринута

Леви потпорни зид куће у безвремље је пао

Чворови, чиреви, квржице... Толико бољутица

На јадној распетој кожи у истој смрти гноји

Лешинари се збрали да се стрве око светица

У негвама заточена чекају чеда и повоји

За остављену децу... Ако ме провиђење не удеси

Уместо мајки љуто млеко... Вучји подоји

Стихови крвљу и чашћу опрани и моји греси

Чекају Витеза... Витештву нека дорасту моји

© 06.06.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

Објављено на порталу “ОЧАРАВАЊЕ“

поновна објава:

ВРЕМЕПЛОВ

zelenakap.blogspot.com