РАСКРШТЕНИ КРСТ

Баталите грдњу грдоболи. Нико се у грдњи не горди. Сушта је мука нагрђеног. Преврат ума само што не склизне у лудост. Времена су злоједа. Има се и нема се петље. Дрски је у чвор вежу, а ови душом танани, неће да се петљају. Јаче је оно у њима, него све око њих. Било би очито да је ваздан тако. Но сумрак увек потамни дан. Повечерје утиша буку, а ноћ однесе жељено у запећак свемира. Тупо и на резу крезаво има своју животну ролу. Није достојно гледања, али се гледа, па се магновење испреда данима. Толико лудости на улазу у заграђе да те просто боли глава. На чему овај свет почива? Трауме су му основа постамента који се нагиње. Када ли ће пасти?

Оковратник је тесан. Пилеће памћење је наочито. Никакав џиџвар га не може сакрити. Тужни су ови наши лазови испаше. Стада и чобани овде више не пландују. Све је зашло за Европски брег, а он се крњи, и угиба пред олујом. Тандрчу таљиге, а снени таљигаши певају посмртне арије, док царске кочије мемла музеја скрива. Одасвуд миле мумије док се стоноге надимљу у бљештавим неонима.

Оближњи бувљак нема пазара у ово време јефтиноће. Депонија се осећа  у нелагоди смрадној. Амбари су нам одавно празни а наћве покрадене и опљачкане. Мили Боже, куда ће ова раја, у каве збегове и чарнојевићке сеобе? Зар вам не боду очи патрљци нагорелог дуба на међи нашег завичаја? Ми и немамо завичај, чујем ехо што га доноси ветар. На Видовдан смо га раскрчмили. И Бог Вид је заклонио очи у нашој лажи паганске самообмане. Истина је очита. Пантеон нашег века преци не препознају. Изникле су нове шикаре и засениле хоризонт слободе. Историјска читанка изагнала је ресавске преписиваче. Одавно су нам скројили кошуљу кројачи новог светског поретка. Шта рећи несрећни спомениче?

Заум није у заједању. Истина расола се точи да бунило отрезни. Нека су нам свети подруми прибежишта, пред аждајом.Треба закорачити у рођену авлију одважно, једнако мушки. Стрине ће по обичају проливати воду за срећу. Ничија није до зоре горела, теши се народ. И биће тако. Тражи се ленгер. Крст је раскрштен.

Сидра и котве не држе овај брод. Стари тесари као са Нојевог брода отишли су по нову луч. Зубљу треба штафетно предати некрштеном поколењу да не згасне буктиња. Доста смо газили кал. Расквашена земља је освета опанку. Глиб је несносна мора свих раскола. Моћни су отели са наше међе карбункул, тај црвени племенити гранит. Бели је посивео. Без међаша складови се ласно преоравају. Кашике нам злослутно звече по чинији. Толико данги на земљаној здели као усуде готово несвесно исцртала је људска рука. Докле ће смутна чорба да цури кроз врсте и да нам флека софру?   

Голубиња кал исфлекала је наше опустеле окамењене кровове. Хоће ли плаха киша спрати нечист? Молимо се да нам кише не однесу чуваркућу и не преору седеф маховине. Ако се то збуде изгубићемо тапије. А без њих нема трајања ни корена. Како доказати да је сада њихово негда било наше? Они не маре за клетву:-Отето проклето... па узвраћају:- Чије овце тога и ливада...

На капији заграђа нема вратница што негда беху као иглене уши. Потом се чудим чудом одакле је китњасти пупавац слетео на разнизани камени плот? Селица се вратила у постојбину да позобље кривим кљуном последње семе небригом расуто и оно самоникло. Обзнаних вам ову појаву људи пупавци пре него вас сколе грабљиви гаврани. Сведоци су ми Влашићи, седам звезда из мог сазвежђа, док гледам у Орион, у небеска врата очекујући одговор.

И без одговора видим таштину. Стиска ме ова празнина. Белег је заспао. Пустош коначи у души. Ништавило се успиње и на небо. Испразност са промајом не проветрава чађаве дуваре бетонских замака. Коприве и чаљ нису обмана. Боду ми очни вид. Варка западног неба иза кога се утопило сунце жалосно бледи. Пролазност множи кораке. Сујете се надгасавају. Уображености су гробљем поражене. Тамо на њему громадни белези узалуд поразу протурече. Таштина и само таштина. Она је наличје греха. Напаст крпеља и бубина свакојаких ужасава. Овде где журба не станује царују све неправде. Раскрштени крст у предвечерје оста да болује...

©  29.06.2016.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: БЕЗ ФЕЛЕРА, цртице /2016/

zelenakap.blogspot.com