ЗАВЕЗАНЕ ВРЕЋЕ

Продана душа ко рођена кућа сада је туђа 

Штетују старе наћве заробљене у плесни

Упркос глади бело мливо црвља и буђа

Рђав је дуг вересија... Касно бивамо свесни

Узалуд... Изгубљено братство се не срами

У олујној ноћи гром је спалио запис стари

Угљенисано свето дрво ко страшило чами

На пустом гумну... Пробисвет још глувари

И ломи патрљке... Гатке ће лагати угарци

Превару позну лаковерни спознати неће

Прозебло јутро увија магла и трне жмарци

Умље подилазе језе... Надиру завезане вреће

Шта ћу у разрођеној тишини наћи

Није ми јасно приземљење прво

Како да кажем изгубљеној браћи

Освета муње јуче посече свето дрво

Истине нису миле по зову часном

Неко је мудровао пре уздарја речи

Не схватише испричаном басном

Поуке горке касно зрију и зло млечи

Под пазух успења још једна брука

Тролист се не калеми изродицом

Знам овајдити се неће од мог ајлука

Засуљала се кола опасном низбрдицом

Лажи по ваздан тријерају оговарачи

Несносно гуши паспаљ невино ждрело

Још један несрећни дан кад се смрачи

Уклета ноћ не прозива савест за недело

Помељари су запленили време па царују

Што им под руку падне дрско пељеше

Лако претворно у недрима скривају гују

Завезане вреће нису свесне да се одреше

© 03.06.2016.  Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ДВОСЕКЛИ РЕЗ /2016/  

zelenakap.blogspot.com