РАЗБОЛЕЛЕ СЕ УСПОМЕНЕ

Неми разговор с гробом траје и даљином

Незнане црне бубе жустро претрчавају стазе

Јато лептира лута мирисном кошевином

И сетне топле сузе беже низ моје образе

Две високе витке тополе овде страже саме

На ували крај споменика цветног и белог

Осећам како реума несносно пробада раме

На усамљеној клупи сневам раскорак целог

Минулог дана… Мисли и жеље разгором поветарца

Теку… У бесмисленом низу кипе несносне мучнине

Бојим се разлучити токове најаве последњег жмарца

Што усиљено пара моје тело језом из саме нутрине

Теби молитва шаптана тихује кад тајно одјезде доле

Сливом потока малог године ко галопи пене низводно

Знам Љубави вратиле се моје успомене да се разболе

Дах ми се губи у грчу срца тоне поље уздарја родно

Пастирским зовом опет су кренула расута стада

Моје песме будилице… Чујем срце песника

Са зрикавцима бруји немо да се надгласа балада

И у откосе саберу попци за оркестар уметника

Девет година чежње ум своди на хумку Њену

Зрикавци стрижу даљине… Пораз живота боли

Ливадом прострт пролом… У један навиљак вену

Сабрани часови бола… Пристигли су тупи расколи

У срцу Шумарица распуко бели цвет и пала крила

Мермер је посивео у раскораку историје наше

Овуда одавно не шеташ Љубави… Где си моја Мила

Стрељана смрћу рано… Мој појас осаме муке паше

Далекo је Бозман и твоје гробље… Не желим тамо

Овде је клупа сећања празна… Душа те чека Роде

У сенци тужних топола… Дођи да мало чаврљамо

Ко ове две гугутке жедне однекуда долетеле крај воде

  

Не кради нам вечност Шумарцама Бозманска падино глува

Извор се разгргољио... Рефреном тече балада васцела у смирају

Прадавни запис два срца урезана времешно дебло одавно чува

У сумрак меки и песму нашу Мила нека зрикавци препознају

© 21.06. 2013. Славими® Ј. Зеленкапић

На дан твоје сахране

поновна објава: ВРЕМЕПЛОВ /на данашњи дан/

zelenakap.blogspot.com