РАДИУС ТУГЕ

Засејано семе постојања из даљине давне јечи
Тражиш јуче пале у утробу радијуса туговања
Набор уски стоји упоредо... Душа тихо клечи
Данас бих са вама ишао даље... Усуд ме склања

Са умирућег пута... Једнородни изливи да се скрасе
Ниско испод пода... Друго зборје тек излив тражи
Изађите мени на биљези... Мехуру прслом у таласе
Да се прошлост рана изнад вира слободом оснажи

Нискост тече као осећање... На разломке свете
Искрен пао на потиљак.... Око лута око ватре
Идем да освојим зубље и пределе давно заузете
Не дај сећањима да узрасту... Да вас љубав затре

Обруб развезани расуо се... Плетиво ће плести
Танки остатак срме... Биљег истче своје власти
Мука цвета да те најзад на док умирања смести
Проклет узвик отео се... Чекај кишо немој пасти

Семе постојања не тражите да проклија узалудо
Испречило се на моме путу... Изврнуте мудролије
Неких умишљених глава... Сместили су право чудо

Вир се замутио а слобода потонула... Шта се крије

Кад освојиш саме зубље... Дали ће руке уморене плести
Маглу или дивљу наду... Нека потиљак с муком ћути
Ко да слуша са радија ове ноћи куда плове црне вести
Постојање претворено у заборав... Умље у нераду кути

Отворио се нови радијус туге... У процепу мисли спале
Док се доку не допада... По свуда су учмалости оковане
Нисам оставио наду али данас не вреди живети за идеале
Утехе од вас за мене нема... У болу лижи сам своје ране

© 01.02.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com