РЕПЕРНА ТАЧКА

Покојном песнику ведети
 
Зашто умањивати вечну истину.... Истина је истина
Разлучи црну тачку лажи од белине свог папира
Одавно те мучи застој... У глави стрчи чудна урвина
Нико бољег од себе у друго сулудо време не датира
 
Да буде реперна тачка на споменику убогог живота
Мермер прљају залудне вране... Склон си умору
Нико не беседи на гробљу... Тужна се састаје порота
Немој се кочоперити сталним васкрсом у рану зору
 
Изван свог зарђалог чамца приљубљеног за сиву обалу
Бели је папир занет одгонетањем мале тачке... На плећа
Оронула не товари муку... Створен си за испивену шалу
Изгорела је истина о теби као дебела посмртна свећа
 
Урвина гроба све затрпава... Жалосне стрче окоштале жиле
Језивог сплета... Данас размрсити мисли нипошто није лако
Далеко је твоја животна прича од мучног успења и идиле
Вуку се давна огрезла непочинства... Шири се лаж и умор јако
 
Реперна тачка на папиру... Стварност или провиђење
Ко није свикао мрети за смрт прерану неће јамачно знати
Не посећуј поноћну свиту... Опет жуде бојажљиво бдења
На прса угљенисана стидом живују муке... Мали дукати
 
Потмуло звече... Жалосну песму сричу као зрикавци
Бестидници... Ноћ је сужњима рам... Тоболац за стреле
Иза плота чека страх... Ти си кукавица у касној јавци
Криво је узалудно исправљање... Бог хоће праве и целе  
 
Загледан си у реперну тачку дуго као место вечног спаса
Непочинства нећеш бројати... Бојажљива бдења само трају
Затечен ћутиш у тишини... Остао си нем и без рођеног гласа
Нема слова... Шта рећи бољима од себе када те надгласају
 
Прве се другим размрсују мисли... У глави двојбу препусти
Иза плота у мраку чучи големи страх... Можда је луда чума
Којом су те плашили у детињству... Ниси никада златоусти
Био... Признај самом себи... Непотребно твоја глава дума
 
Зашто умањивати вечну истину... Она у запећку не живи
Лаж је прекрити неће као опало лишће у јесен одвуглу
Истина је истина... Неће потамнети... Име и част посиви
Када се упрља свесно... Не врти себе као шарену куглу
 
Признај да има од тебе бољих... То је истина и олакшање
За усијану главу... Ти ниси реперна тачка... Изван је круга
Твога... Утуви у сулудо време... Не уздај се у само послање
Тмурно и рушно небо зове... Да престане киша рађа се дуга
 
© 17.02.2021. Славими® Ј. Зеленкапић  
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.coм