ВОЛИМ ГРЉЕНУ

Вољеној, с љубављу

 

Обгрли грљено да ти се жеља не ускрати

Да срце срцу приђе када је време плакати

Опет проживи трен туге и разбор наде

Дан ће проћи ... Снови умножиће јаде

 

Да прожму сећање свето несвршеног чина

Опет да дође на површ твоја худа судбина

И да се запише или овековечи растанка час

Хоће ли се нудити избављење и доћи спас

 

За искидано срце што само Њу занавек воли

Истина истином губитника дубоко предуго боли

Ипак су јаке речи утехе и наде... Надгорњавају тугу

Смт се није само њој наругала... У црном кругу

 

Увукла је и њега и љубав обострану да упадне

У крај растављења... Те очи неме и суза гладне

Видети је неће до васкрсења... Ако га скоро буде

Пре задњег одласка иза дуге... Да нади не науде

 

Успомене које се враћају са сваким новим даном

Раздвојености пакла и реза са незацељеном раном

Тешко је живети у прошлости на сечиву мутне наде

Вечито носити или песми казати исте сироте јаде

 

Песме се множе а срж остаје предугог губитника

Изнова се враћају посвете... Не бледи растанка слика

Временом заборава... Очитија бива оштрија и дубља

Нема улепшавања... Смрт је омраженија и грубља

 

Када се песми тихо поверава... Вољена га чује

У јецају... Монолог његов траје... Посвету очекује

И он је и овој песми чиним... Да споменик живи

Место мермерне књиге на гробу подигнуте Диви

 

Песник другу књигу сриче вечног непролаза

Жели да траје постхумна љубав... Ток исказа

И да се букет рима расцветава на гробном сену

Грљење Вољене је и у сновима... Волим Грљену...

 

© 23.02.2021. Славими® Ј. Зеленкапић

Књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com