Мој искон збиље одолева тамо на родној далекој коси
По некада у његов честар мислима залазим само
Ослушкујем поруку ума док ноге ковраг израсли газе
Затрњило се Пландиште некошено… Меки откоси
Са сетом росу љубе… Мене нема ни овде ни тамо
Кад све зарасте у ковраг... Жеље у болу налазе стазе
Куда то често идем без путовања с бисагама успомена
Извор Бунарчета још гргољи и чека жедне усне да га пију
По давној навици колена се повијају… Очи се муте
Пале су чисте сузе у хладну воду к жилама старог дрена
На поклоњење дечачкој срећи у надања да се слију
Са истим током по истом трагу отичу да се запуте
Ковраг… Пландиште… Брдо... Кошчати дрен и извор питки
Дубљи и шири од песме мог будног срца... Гргољ живи
Разлива се Долином и Орницама док очи узносим горе у Јазмаке
Џигљају ластари око пања... Како су ови грабови шибљици витки
Говеђу струну на моме луку ко затеже и стрелу на тетиви
Па гађа белу птицу... Урушену школу у Грабовцу и у њој ђаке
Заселе уместо њих скамије само... У болној успомени расељене
Пилиће првака свет је растикао... Нико их никада овде у име зова
Под разваљени кров школе за збор и прозивку вечну сакупити неће
Згажена застава...Таблица крежуљу сања... Линије бледо црвене
Плачу од стида на црној подлози табле за драга ћирилична слова
Неми су кружићи и цветићи цртани давно… Расуло се пољско цвеће
На сред учионице израсло дрво... У небо зјапи рупа на крову
Преселих се у давно доба и ђачке дане песмом невеселом
Уместо деце руменилом поломљен у расулу цреп немар кори
Тако оживе заборављење успомене старом поети у новом слову
Поломљени прозори и изваљена врата беле птице лепећу челом
Слика ме син пред рањеном школом... Слика остаје да збори
Учитељ Божа је зашао негде занет иза наших брда и гора
Можда међу звезде далеке... Поуке јоште дели из земљописа
Буквар и дневник појели мољци ... Искрзале се наше оцене
Мастило запекло мастионици данце... Затекла их смртна зора
Растанци се развлаче у безвремље ко древна дечија игра клиса
Све је зарасло у ковраг... Ни овде ни тамо у Грабовцу нема Мене
На овај дан © 10.02.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com
По некада у његов честар мислима залазим само
Ослушкујем поруку ума док ноге ковраг израсли газе
Затрњило се Пландиште некошено… Меки откоси
Са сетом росу љубе… Мене нема ни овде ни тамо
Кад све зарасте у ковраг... Жеље у болу налазе стазе
Извор Бунарчета још гргољи и чека жедне усне да га пију
По давној навици колена се повијају… Очи се муте
Пале су чисте сузе у хладну воду к жилама старог дрена
На поклоњење дечачкој срећи у надања да се слију
Са истим током по истом трагу отичу да се запуте
Дубљи и шири од песме мог будног срца... Гргољ живи
Разлива се Долином и Орницама док очи узносим горе у Јазмаке
Џигљају ластари око пања... Како су ови грабови шибљици витки
Говеђу струну на моме луку ко затеже и стрелу на тетиви
Па гађа белу птицу... Урушену школу у Грабовцу и у њој ђаке
Пилиће првака свет је растикао... Нико их никада овде у име зова
Под разваљени кров школе за збор и прозивку вечну сакупити неће
Згажена застава...Таблица крежуљу сања... Линије бледо црвене
Плачу од стида на црној подлози табле за драга ћирилична слова
Неми су кружићи и цветићи цртани давно… Расуло се пољско цвеће
Преселих се у давно доба и ђачке дане песмом невеселом
Уместо деце руменилом поломљен у расулу цреп немар кори
Тако оживе заборављење успомене старом поети у новом слову
Поломљени прозори и изваљена врата беле птице лепећу челом
Слика ме син пред рањеном школом... Слика остаје да збори
Можда међу звезде далеке... Поуке јоште дели из земљописа
Буквар и дневник појели мољци ... Искрзале се наше оцене
Мастило запекло мастионици данце... Затекла их смртна зора
Растанци се развлаче у безвремље ко древна дечија игра клиса
Све је зарасло у ковраг... Ни овде ни тамо у Грабовцу нема Мене
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар