ОНА СПАВА

На годишњицу познанства са Вољеном

Док шетам сам Војничким гробљем у Шумарицама
Крај древног белог споменика дремљивог лава
Стазе бригадирске из прошлог доба обавија тама
Моја неумрла љубав на Бозман гробљу сада спава

Сталним врзмањем мисли ми удружују два гробља
По уму у мојој самоћи што шетњу сетом обргли
Зашто овде и тамо на стражи бдију изгубљена робља
Када ће да васкрсну и да оживе... Љубљени неумрли

Одговор свијају магле у нејасне сени на мутном видику
У грлу застају речи утехе заједно са мишљу горком
Мала посвета на полеђини... У јези гледам давну слику
И дијалог водим са остарелим бором и са црним чворком

Што испод коре црва тражи... И ја сам људски црв само
Што Војничким греобљем гамиже до хотела Шумарице
Раздвојен њеном смрћу... Не шетамо скупа... Ускоро тамо
Преселићу се знам... Ни магла неће скривати Вољено лице

Занавек нашу љубав даљина разлучити неће... Судња рана
Осећам тужно остаће Војничко гробље и бели мермерни лав
Вијуга у магли шумом испуцала стаза из бригадирских дана
Застајем крај мрког лава као седамдесет и неке... Дрхтим сав

На слици у шимширу пред спомеником био сам млад
Она је у Босни устрептало чекала своју љубав и посвету
Данас када је магла посивела све... Усамљено срце и јад
Раздиру успомене и врзмају се сећања... Докле пртити сету

Изненада у уму долазе речи Чолине песме “Она спава”
Да појачају голему тугу и да разоре успомене... Трају боли
Најзад поимам зашто се указује обрис њеног лика крај лава
Долази са Бозмана у Шумарице да мене клонулог осоколи...

© 19.02.2021. Славими® Ј. Зеленапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ / Споменар 1977-2021 /
zelenakap.blogspot.com