Заокрет јесмо и нисмо хтели
А измиче нам се у непознато
И кругови слободе се свели
Сад рида оно хромо и сакато
Неправде старе дубе ожиљке
Наша памћења на окрајке кроје
Помрчина се одрекла једине светиљке
Слепи мишеви пљуште у растроје
Људи се тихо гасе ко фењери
До краја догорелих фитиља
Фали једина копча с Богом у вери
Помрчином ума све смо даљи од циља
Јаук се кроз ноћ дроби у мрвљење
Узеше душу за ситни кусур без откупа
Далеки свеци давно су отишли на бдење
И вратити се неће читавих ступа
Док у њима не самељу своје светости
На успутној станици исцеде преваре
Како да им праведно небо опрости
Милостиви Бог је у чуду за њихове олтаре
Велика мука са руба из потаје
Не долази готово никада сама
Канони пукли по шавовима издаје
Истину помрачењем прекрила тама
Главе су побелеле од мудрости
Ко просијва у затону истину
За трпезом нема раје да пости
Ни да се клања Христу Сину
На данашњи дан © 21.02.2013.
Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар