ТАЧКА УЗДАЊА

Разбудило се јутро после сањиве ноћи и узрујања
Нит стварности све је грубља и није у тачци уздања
Врзино коло се вије великом сумњом из часа у час
Стрепња се копишти... Из дубине долази опреза глас

Болују мождане поре сада узете са ожиљцима давнине
Збуњен мисли како у море злобе доброта да се порине
Када шљам плута низводно у срамно глупо загушење
Ко да разуме човека црва и његов давни пад а не успење

Дан не носи отрежњење ноћи... Мора није била сањива
Шљам све више плута површином... Савест није крива
У апатији је оправдање... Немарно и безумно су бачене
Маске око нас.. Узрујање моје траје... Бујају прљаве пене

Накана није наивно лудо уздање... Ретко уздарје тек пада
Извориште замућено остаје... Мирно се не одустаје од јада
Мождане поре неће идржати... То је голема мука угриза
Прећи на другу страну или бити у трагу сугреба изблиза

Јутро после сањиве ноћи шта је донело... Не следује поука
За наш немар бачених маски... Брижна сакупљачка рука
Апатија заузела опустелу савест... Врзино коло и опело
Написана је песма да се објави брука... Прст стави на чело

Тачка уздања се удаљила у ништицу... Није ни на видику
Сви окрећу главу... Али како заборавити ружну слику
Ноћ и дан се јавља... Немар и пуку ружноћу чиме избрисати
Клај клај... Пролази време... Док се на ветру савест клати

© 25.02.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
Књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com