ЗАСУЉАНИ КОТУРОВИ

Шта бих друго да сабираш у усамљеничко време

Врзмују се свакојаке мисли по глави до пуцања
Човек је створен да буде црв... Преживљава дилеме
Живот је затурена стаза јединог погубног лутања

Како из понора на брег стати... Погледом даљине
Освојити и хоризонт прекривен маглом... Забуна
Продорни поглед неми пада у дуге лавиринте сиве
Сва величанства су ситна... Није ти обећана круна

Залуд су упирања кад очи остаре избледелим видом
Погружен старац гомиља успорено свој терет тегобе
Позван да изађе пред себе а срушен грчевитим стидом
Давно си се помирио са субином... Не муче тескобе

Жуљна су плећа окоштала... Сaмо је напор спори

Запис са неба се иживети мора... Неко ће да чита
Житије твоје... Желиш да ти поколење не приговори
Номаду малог живота... Од рођења до умирања скита

Убоги човек не својом вољом позван у постојање
Трапуља тужном земљом која га само поји и храни
Хоризонт су освојиле магле и сакриле сунце... Мање
Је ведрих дана било... Кише су дојадиле твојој забрани

У ово усамљеничко време црни збир је надмашио наде
Старе засузене очи жмире... Назиру се обриси брега
Ником не казуј дволичне дане... У недра носи личне јаде
На крају си старче а не на почетку... Доста ти је свега

Црв глође тврду кору... Ти трајеп још мало... Не зови
Тескоба је било и биће... Маћеху земљу како оставити
Нема помоћи... На гиљотини смрти засуљали се котурoви
Избледеће траг постојања и име на спомену...Зашто крити

Пролазност од вечности шта удаљава... Нема одговора

Ни додворења... Ко ће те жалити... Време магле наилази
Само се навуче тајно на замишљено чело још једна бора
Мноштво путује... Ти остајеш усамљеник на мртвој стази

© 06.02.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com