НЕ ОДУСТАЈЕМ

Нисам вођен инатом... Не одустајем на првом кораку
Шугавим путем да не идем разборитост ми налаже

Дали ме узгред тајно води неком нејасном ћорсокаку
Конац није истина разочарења искуство прошло каже

Стрпљен спашен... У овој мудрости поуке вечне има
Инат је лош занат... Дуго бих опомињати могао себе

Малом уму пада на памет... Где има ватре има и дима
Опрез је вредан савести без кајања... У пепео потребе

Неће ме водити ове мртве ноћи... Нипошто нисам инатан
Не марим да ме погрдно прозвете слабићем или кукавицом
Шта рећи искрено... Чучи у мени опрез... Да ли је златан
На концу шугави пут издаје... Летети за сваком птицом

И сваким јатом песник нема свој лет и пут слободе
Не пристајем на празан слободан стих... На чаврљање
Данас када је тушта и тама и када се за њим поводе
Истрајам на древном путу риме... Кроз густо грање

Не виде се дрвета плодоносна... Потамни вид од стида
Берача једрих и зрелих... Црвљиве и труле не збирам
У своје крило... Мудрост вели... Где је танко ту се кида
У коло где сви играју не играм нити немушто свирам

Не одустајем од свог дара и гласа... Зашто да се поводим
За модом и кратком формом... Мрцваре поезију краљицу

Самозване и самозвани... Треба своју звезду да породим
На песничком небу... До Влашића и Ориона лет птицу

Слободну води а не шугави пут... Први корак у раскораку
Учини да не буде на жици јата чавки чаврљања и граје
Допусти да разборитост проговори... Повођење води мраку
Стрпљењем спаси душу... Суд времнена није решето издаје

Краљица поезије плаче за јефтину продају... Од стида
Не цвељајте је... Одвише је кусости... Долазе разочарења
Прекасно сутра ... Лажне награде и престо у збору гњида
Савести морамо рећи... Прошлу стварност ништа не мења

Не одустајем по цену живота... Због става ћу бити ружен
Не марим... Очекујем уважавање искрености у промилу
Пут је широк и лакше је њиме ићи... Стари па још сужен
Знам да је тежи... Ни једну награду не жудим... У дилу

Нисам... И Нинова је профанисана... Нема морала и части
Изврнуто на тумбе сусреће се сада на сваком људском кораку
Разборитост ме опомиње... Држи се поето немој заувек пасти 

Не залази на шугав пут... Не потуцај странпутицом у мраку

Не гордим се као поета... Величам јамачно дар прави
Таленат се покаже или не... Када се у души роди искрена
И доживљена... Болом порођена... Знате ли ко кога слави
Песника ваздижу једино једра и клијајућа вечна семена...

© 04.02.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com