УЗУРПАТОР МОБЕ

Насупрот свему немој стајати... Нипошто икогнито
И срп се тупи на резу споро... Уз клас иде бусење
Када те нико ни зашто није звао да мрвиш жито

Мораш знати... На грбачу туђу упорност се пење

И одужи се дан незване мобе... Умор се спушта лако
Великом пољем полеглог жита разлеже се нека туга
Која је са росом јутарњом узгред падала дуго и полако
Сво време неучен си стрчао... Невољно изашао из круга

На моби узурпатор слободе... Свикло је време дангубе
А тебе у колотечину живота примили ни данс нису
Излишни гласови из потмуле дубине се тек тајно љубе
Дојокина дадиља у муку је трчала ка узнешеном вису

Рез је резањем остао да сија... Узурпирањем се не дичи
Погрешан чин још дубљој жалости ожалошћене води
Покуде да се броје знао би да наивна издаја издаји личи
Подмуклој и дркој... Да ли ти пука титула издајника годи

Напусти мобу и жетву... Постат је сувише заморна и дуга
На крају њиве у дожеваоници неће сплести твоје руковети

Зашто што си сво време стрчао и невољно изашао из круга

Намеће се питање... Имаш ли накадно мудост и зрно памети

Нипошто икогнито... Тајна је увек јавна када се шапуће
Прошло је лето али још увек увреда мобе траје да јаче живи
Једино ти знаш тајну како си се као дим провукао иза куће
Сви пресеци у амбару старог жита су ове године жижљиви...

© 12.03.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com