ШАТУЛА

Разборита сећања нису на цени

Измигоље испод прстију десне шаке

Давно су испевани твоји катрени

Увели лист је ношен кроз брзаке

Некуда потоне збиља у поље заборава

У густиш се сакрије и ту се изгуби

Не пусти да савест извитоперена спава

Загрли истину нека се у деблo удуби

Сећања прве љубави бивају поуздана

Да си остарио нећеш да признаш себи

Након много година и претрпаних дана

Ниси срцем удовољио својој потреби

Да ли је било или није. Оне и ове године

Узалудно се питаш. На кубу заборава

Памћење те издаје. Све су даље даљине

Како да признаш да си зарђао као брава

У соби сећања. Виспреним држиш себе

А као пувало си смежурано и одбачено

Костртна прошлост те жуља и гребе

Знаш добро да је данас све љуто и папрено

Више се дечијих гуџа не играју са тобом

Ти си искобљен који нема шта да тражи

Наднео си се над рупом. Скорашњим гробом

Немаш оне некадашње дрскости и куражи

Твоје речи и савети су неубедљиви свима

За ову данашњу младеж умножених нула

Затуљена ватра и пепелиште у облаку дима

Или заборављена и офуцана стара шатула

Ово је ново убрзано дигитално доба

Да у њега проникнеш не прти се лудо

На слаба плећа наваљен товар тескоба

Нагомилава муку. Чуј наводни Јудо

Ниси писмен колико они. Језик ти је стран

Старост од младости је за живот далека

Твој времеплов жуди да буде сутра излистан

Пропали покушаји бледе на ивици прошлог века

Загледан си у прошлост. И ако болна она је лепа

Младост је предана сањивој будућности цела

Слепило слепилу ходи. Излаз не нуди улица слепа

Урушена богомоља чами на крају умрлог села

© 25.03.2021. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com