СУЗЕ ПОТОНУЋА

Ова плакаоница нема видљиви зид ни клупе
Да заспу путници што чекају воз без возвог реда
Све сузе жалоснице увуку небеске црне рупе
У тајанствене спреме изнад свода... Сирота чеда

Путују у непознато... Снева се о вољеном бићу
Саобразно се не саобрази... У оскудном трену

Кусур се не враћа... Ко би да чува ту јадну сићу

Строфа исповести да ли ће преживети у катрену

Песнички глас претворио се давно у шапат једнине
Плач је постао сув... Пресахла изворишта жлезда
Ни небо кишно не плаче јаче из облака са висине

Када дуго сипи... Дан бива још тмурнији но најезда

Увеле очи залуд трагају за видљивим зидом плача
Не подиже се... Да се задене молитвена цедуљица
Како се данас одбранити од торокања и викача

Што ћеретају свој стих... Буђавих плесни и клица

Запатили се по зиду поезије да затамне видике
Тајанствене спреме пуцају по шавовима за бруку
Одаљи се даром који имаш са висине од те клике
Оне одавно разумеју и не фермају искрену поруку

Ћеретање насртљивије бива сваког боговетног дана
И дика неким назови наградама освојеним гле чуда
Јасна је пука ујдурма... Узалудна краљичина одбрана
Лишена је живота поезија када нема гласних осуда

Вољено биће у заборав не одлази... Шавови нису цели

Небеске црне бездане рупе као крпе у строфе исповести
Лелујају бедно ... На престо су назови песници засели
У сузама потонућа јато риба загубљених само се мрести

Вршљају утваре по свом ћефу... Суд правде не заседа
Док чуваш своје згрчене карте поспали оскудни свете
Плакаоница је саблазна... Чека се воз без возног реда
Дуго касни... Будући векови што долазе заиста прете

© 07.03.2021. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com