Лажљива каћиперка својом се поезијом размеће
И свуда себе протежира без стида... Слабо пева
Заиста нема блама и меру... Није мирисно цвеће
Иза тмурне сцене самољубља сунце не изгрева
Њено је време прошло... Она мисли да тек долази
Узурпира медијску слику и о себи небулозу шири
Када апатија у култури овде влада превару да опази
Тешко је и зналцу културне сцене... Иза које чума вири
Слаба су њена прошла звања и титуле којим се дичи
Када апатија у култури овде влада превару да опази
Тешко је и зналцу културне сцене... Иза које чума вири
Слаба су њена прошла звања и титуле којим се дичи
Самосвојна рекламерка... Можда у свађи са собом живи
Лукава је тактика њена... Пред себом боље само смичи
Ногама све смрви у прах... Горка је вода као у Мериви 1
Културна сцена града је легло полтрона и полтронки
Лукава је тактика њена... Пред себом боље само смичи
Ногама све смрви у прах... Горка је вода као у Мериви 1
Културна сцена града је легло полтрона и полтронки
Убивена је поезија одавно... Релатизовање је огавно
Претворничким духом... Не чује се онај пев звонки
Од кокодакања које каквих ведата... На поље поплавно
Нанели су муљ и шљам... Загушени одводи су тесни
Култура града пати... Не могу прави да проговоре
У медијима да се чује разума глас... Дрљача лесни
Културно поље дрља... Дали ће синути будуће зоре
Лажљива кићиперка није једина... Гори женска ћуд
Без блама и мере... Преносна Мерива... Извориште
Горчине праве... Оне не подносе једини разума суд
Разуми ће разумети... Буве се никада саме не биште
Лукавство се дуго подмеће јавно... Не испод жита
Пев звонки је угушен... У дубоком сну су будуће зоре
Тмурне сцене самољубља умножене... Испод џилита
Нема искре да сујету запали... Како да се надмене укоре
Ова је песма разума против каћиперке и дошљакиње
Њеног надувеног имена и лика... Џаба за ведету слови
Лоше песме пише... То је истина цела... Њене глогиње
Су отровне и нејестиве као садашњи и будући токови
© 15.03.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књиге: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com
Претворничким духом... Не чује се онај пев звонки
Од кокодакања које каквих ведата... На поље поплавно
Нанели су муљ и шљам... Загушени одводи су тесни
Култура града пати... Не могу прави да проговоре
У медијима да се чује разума глас... Дрљача лесни
Културно поље дрља... Дали ће синути будуће зоре
Лажљива кићиперка није једина... Гори женска ћуд
Без блама и мере... Преносна Мерива... Извориште
Горчине праве... Оне не подносе једини разума суд
Разуми ће разумети... Буве се никада саме не биште
Лукавство се дуго подмеће јавно... Не испод жита
Пев звонки је угушен... У дубоком сну су будуће зоре
Тмурне сцене самољубља умножене... Испод џилита
Нема искре да сујету запали... Како да се надмене укоре
Ова је песма разума против каћиперке и дошљакиње
Њеног надувеног имена и лика... Џаба за ведету слови
Лоше песме пише... То је истина цела... Њене глогиње
Су отровне и нејестиве као садашњи и будући токови
© 15.03.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књиге: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com
1 Псалам 95,8.
Нема коментара:
Постави коментар