ЗРНЕВЉЕ СНОВА

Вољеној, с љубављу

Кроз прсте истиче вечно зрневље снова

Како изаћи јутром из ноћних окова

Избеглица из своје душе сам мрмља

Како истерати незване као зеца из грмља

Неко и нешто на путу жића кужног је стало

Срце у зебњи гори... Треперење га је издало

Не осврћи се око себе... Мисао разума не помаже

Како пролази видик оку... Вреди ли да се залаже

Стрмена страна... Бледи сан... И тако до увира

Стала је умна мисао... Никако да се она цитира

Да срце осоколи у тескоби изласка... Из стиска

Ко мајчино млеко се губи... Најзад тек прописка

Зрневље снова несејано пада на тло неплодно

Поље је препуно шљама... Било је одувек водно

Муке су плавне за усуд живота... Сирото цело

Срце моје је пуно самилости... Растанак није хтело

Смрт је раздвојима Њу и мене... Зашто увек питам

Нечујем милим даље... Осећам све је тиши ритам

Зрневље снова и васкрс наде све је даљи... Дух обара

Чекање годинама... Тешко је бдети у окну кошмара

Снови избледе без повратка... Позобано зрневље

Украле су гладне птице... Иза ноћних снова дремље

Јутро свијено љигавом маглом... Давна мисао блуди

Признајем у уму... Најтежи суд је када се себи суди...

© 20.03.2021. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ТУПЕ ОЛОВКЕ zelenakap.blogspot.com