ЦРНИ ПАУЦИ КАО КАЛУЂЕРИ

Вољеној, с љубављу

Док не окреченим зидовима собе пауци пузе
Сву ноћ су штедро падала два дара неба
У млазевима ледене кише и топле сузе
А ум се грчио са стомаком гладним хлеба

Згужвани јастук будну главу да прими неће
Губи се глас свих тихих искрених беседа ноћи
По мокром прозору досадно шкрипа голо дрвеће
Истину болну опет ми јавља… Мила неће доћи…

Зенели су је гробне сене у оковима мркле даљине
Наручје мокре земље дуго предуго уморну свија
Прозебла је и ова ноћ… Уз прасак грома ненадно кине
И то ме прене… Питам се куда то иде ова недођија

Цури време и ноћ се вуцара… Прогони пробисвет таме
Сад небо јаче просипа кишу и срце сузе… Куда
Жалосне мисли црне иду… Зашто у души дубе јаме
Нико ми не долази у госте да скупа дочекамо час суда

Тишину ноћи пара усплахирена сирена санитета
Без молитве и покајања неко незнан негде страда
Жалиће га само ова песма у једном стиху рукоплета
Страдалника брата… Два живота гасе се ноћас изненада

Чија ће рука сутра на бетонском стубу качити умрлице
За умивање кише и суза… Нико други плакати неће

Муком ће мучати по шибљу покисле и одбегле птице
По мокром прозору још увек досадно шкрипа голо дрвеће

Парадокс невиђени сву ноћ се у наборе ума крадом увлачи
Од себе скрива у невреме… Коме се јавља последњи тајник
Док капљу и труле наде… Занемели су несвикли берачи
Много је катрана и тмине… Умире у ропцу уклети несмајник

Изостаје опело… Сузама и киши песник не може да замери
У покушају да беле мисли са пута у пусту собу поврати
Дајем слободу сваком… Нека миле црни пауци ко калуђери
Умирем с аманетом… Киша и сузе не смеју сутра падати…

У дану спровода бележницу из ове ноћи сунце нека чита
И поветарац лаки да ћарлија између редова песме и рима
Не браните ни једно зрење… Пустите да се таласају жита
С црвеном булком љубави за мене и Милу место суза у очима…

На данашњи дан © 14.03.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com