Основа на разбоју времена потку чека
За неко будуће доба поуздање тражи
Без много кајања или убогог лелека
Наступили су дани вере и нове куражи
Испред удара збиље тек јагорчевина се сади
По перивоју ума тајна успомена след краси
На крају крајева долази усклик малој балади
Штуре песме... Сеоским гумном гамижу појаси
Преко ливаде горње дуга бацила своју сенку
Заспало чобанче у развигору дом свој сања
Памти још увек пртену ђуду... Своју бенку
У овом дану буђења ко се пролошсти клања
Основа није нова а ни потка... Све је изанђало
Јагорчевину приљуби да близу уз строп израсте
Изненадно крај записа вере бије старо клептало
Дебло записа чува древне иницијале ко красте
Два урезана слова велике љубави... За вечно време
Сведоче непролазом... Овде су се тајно волели двоје
На гумну опет гамижу појаси... Куда ли то стреме
Ум јасно незна како се у забуни године саме броје
Ђуда жуља испуцала рамена... Глежњеве не допире
Драматично буђење жудних успомена у данима вере
Рађа језу и страх... Следуј верно своје изузетне манире
Није освојен врх... Дуго оклевање жустри ће да замере
Убого кајање и лелеци зашли су у заборав... Удвојена
Љубав на деблу записа још стражари... У јасном жигу
На разбоју времена смењује се јутро и вече... Смена
И одјеци клептала трају када остају у заточеном мигу
© 08.03.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ТУПЕ ОВОВКЕ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар