СВЕ ЈАД ДО ЈАДА

Данима браздам бледожуту хартију

Личи ми на јесење дубоко орање

Изгубио сам сабраћу... Где се крију

Осудили ме без суда за моје звање

Уметника слободног духа и речи јаке

Трабуњају којештарије док замном табанају

Никако да следе моје отмене кораке

Ко је зван за пакао а ко да обитава у песничком рају

Пресудиће неко будуће време решетања

Сито бачено на слеме у руке Бог узеће

Мука ми је од удворица и лажног појања

Нема часнога млива док су завезане вреће

На двоколици што излоканим путем тандрче

И уметност засуљава низа страну у понор рани

Удри по прстима све оне што пред рудом трче

Урлају они слаби са претегом простаци тутубани

Ускисла чорба запире грло ко отужна пића

Пијани лажни боеми ружна су слика града

Жалоснији су него јадници слепих мачића

Бачених у крај пута... Све јад до јада

© 13.05.2016.  Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ДВОСЕКЛИ РЕЗ /2016/

zelenakap.blogspot.com