СУЗЕ И СУЗИШТЕ

Мили, са љубављу

Моје су сузе молитва призив и бит

За напој духа и хтења развитак први

Празно је гумно живота а ја разборит

Милу не могу да прежалим... У крви

Љубав ми сва румени ко прва булка у сред жита

Чујем ветар што га таласа и глас песме како шуми

Увек ћу за Њу бдети песмом новом до расвита

Да не згасне Даница звезда и моји науми

Велике сузе нису се све слиле у сузиште

Дубоки бездан процепа душе немири муте

И када од јучерашњег дана сутрашњи не иште

Одговор утехе... А ње никако нема... Сузе расуте

Преко обале вира муке земља пресита не упија

Плавна је васцела ми душа и јадовно поље сете

Нема тих утешних речи да се ова туга расчивија

Света ћутања моја хтела би бездан да прелете

Узалуд... Велике сузе се сливају у сузиште

Све магле живота док спавају у крошњама врба

Шта траже изгубљене речи незване на судилиште

Стране су уму овог века и новом поколењу Срба

Реч ми на усни крене самоникла да цвета

Јагорчевину не тражите у моме горобиљу

Док суза сузу мије претурих горка лета

На путу до гробља... Ко не спозна збиљу

Уснуће све нас чека но смрти нам нису исте

Разлику живот чини и време покајничких суза

Гробове без биљега и оне с челом од бисте

Оплакује иста киша а песника његова муза

Моје велике сузе су се слиле у сузиште

И Божје око у свом болу над њима сузи

Пролази век за веком... Арена и тркалиште

Или заувек слепи колосеци на животној прузи

Викторијанске победе сан само крилати

Узалуд их гусларски глас жали и мучна прича

Лакше је у понор пасти него на врху стајати

Нема поезија до суза пати... Срце се не велича

Моје велике сузе су се слиле у сузиште

Кроз беспућа смрти нека их носи трајање

Исповедам се песми... Јецаји ме тиште

Боли истина...Последица за узрок нема кајање

Комарно гнездо разљућено подмукло пецне

Уплакани капак дуго потом несносно сврби

Језик би клетву реко но дух ме опоменом лецне

Не збори реч грдну ко твоја разбраћа Срби

©  06.05.2016.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: ДВОСЕКЛИ РЕЗ  /2016/

zelenakap.blogspot.com