ОСНУТАК ИСТИНЕ

Стари заноси идеала што ме некуда носе

Чудни су ми... У бајности одшкринутих двери

Сакупљам искре ума а оне прште свуда напосе

И пожар већи бива па небо цело гори... Малери

Крате радост победе у севу претеће муње

А ја бих хтео узлет горе по светој вертикали

Што олуј бива жешћи више пригрћем гуње

У недра свијам песме птице предан пасторали

Жмирка поглед испод наочара у замору дугом

Наврзле се сузе жалне... Докле да се очи муте

Исцртавам све тангенте над животним кругом

Зракају се по свом реду... Како да укрстим путе

И раскршћа да походим... Нужно душом жудим

Док баштиници испод сача запретају моје наде

Рођен за предања и исконе песму песмом будим

Дарујем вам од срца драге воље пелцере и расаде

За вашу башту... Нека цвату цватом перивоји

Поетска поља су оазе мира... Волим заветине

Сва лепа ткања инспирације... Моји разбоји

Нитима с љубављу ткају ткања оснутак истине

© 13.05.2016.  Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ДВОСЕКЛИ РЕЗ /2016/

zelenakap.blogspot.com