СВОРЕЧЈЕ

 У сусрет дану песници сакупљају песме вреднотом

И ако је мање речи у језгру нужног сажимања ето

Шта иза последњег чина и спуштене завесе потом

Мук и тама нагрну кад светло замре знаш и сам поето

Заиста мудре речи су скупе... Није их лако стећи

Песниче визионару што свагда отвараш капије свете

Твоје царство је насеобина дична... Шта јоште рећи

Уместо ореола трнови венци... Зашто неславно мрете

Ко бехари развејани... Убоги пупољци не пупоље

Ако гргољи стану и токови... Слив преко маховине

Судбински код не тумачи...Чији је то израз воље

Живот је провиђењем орочен... Сваки у свом вакту мине

Предсмртно и посмртно време само су половине

На различите части подељеног животног круга

На истом листу у раскораку готово увек маргине

Запис прошле ил будуће фусноте... У именитељу туга

Испод разломачке црте сумња са непознатим збиром

Толике године мучног рачуна на шта се на крају сведу

Ретки то разумеју... Мудри веле манир се чува маниром

Скупе су речи песника... Властита гнезда у дрвореду

Нова пиљења жуде... Скоро ће да одперја голуждраво

Моје распевано срце нека пева... Да не утихне признати глас

Дивота бива кад зрело проговори до јуче своречје јаво

Лепоту чита око загледано у поље док зри мој отежали клас

Није тајна у мени се препознаје древни Нојев тесар

Одан послу за брод спасења и верна уметничка дела

Наћи ће те вајара душе и рећи да сам Христов клесар

Живот и песма истодобно имају васкрс вере из пепела

©  16.05.2016.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: ДВОСЕКЛИ РЕЗ /2016/

zelenakap.blogspot.com