РЕЧ КАД СЕ ИЗУСТИ

Реч по реч мастиљам оловко тупа

Ниже се запис у самоћи рођен да живи

Бистрина праска биљуре изван калупа

А опет низ се кида... Коме смо то криви

Оловко и збору речи... Мук мора да се скрати

И ноћ одвећ дуга мислима нужно да се веже

Папир притисле мрље од слова упорни пирати

Пљачкају ми душу... Примакни се далеки бреже

Ако се теби ја не примичем моја камена горо

Дворац уречен тајнама древних речи дуго мами

Ноћас се тихо подмлађује у мени све маторо

Знам семена најбоље клијају у не помућеној осами

Мастиљаве речи трагови стопа путоказ сутра

Ко ће га знати за све оне што замном иду

Искон песника гони да им раздањујем јутра

Мене издају очи... Рукопис грца у обневиду

Није нечитак ни гњецав... Може се скоро јести

Не мари ако хрска... Глад не мора да бира

Има у бдењу зреле истине и миле благовести

Кушај их читачу... Дарује ти се књига псалтира

Сам харфу нађи... Речи су на мојој скали ноте

За твој и мој двоглас Божијм даром компоноване

Не постављај упитнике замољен си мој животе

Реч кад се изусти није дошљак што незван бане

©  09.05.2016.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: ДВОСЕКЛИ РЕЗ  /2016/

zelenakap.blogspot.com