ОЗРЊЕНО СТРПЉЕЊЕ

Дрзници штрче изван скромног строја

Јаву за узгавља нико не поспреми

Сустиже пролазно време неспокоја

Једнако се нова лаж на стару калеми

Прстохват истине страда у изгнанству муке

Док они понизни покорно сагињу главе

Ови самозвани хрле да зграбе славолуке

Ништа још нису научили из саме раставе

Свитање благо хоће ли да омилује боли

Колико посртања тужних у забунама чека

Растока поколења... Недре се лажни идоли

Одавно траје раздор у раскораку нас и века

Зашто их дично величамо разблудама ума

Круни се стрпљење озрњено у потаји

Ближи смо вазда подземљу и тајнама лагума

Чудне бивају победе а у истину промашаји

Дуго се повија бучна свита у лелују срама

Куда то у процесији греде претворне светице

Опет су све наде преоране са оплазима у нама

Док древне књиге истине купусају незналице

Има ли часног створа да прими опоруку

Трезвенога ума... Праискон чисти да врати

Ко је одбије вавек ће носити своју бруку

У обмани несрећник себе ће само лагати

Злослутне птице позобале су семе озрњено

Пустош колеба дан и пресахла изворишта

Спустила се јара... У муку трне паклено

Данас смиони једино трају за судилишта

© 28.05.2016.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: ДВОСЕКЛИ РЕЗ /2016/

zelenakap.blogspot.com