ТАЈНОВИТА ПРИЧА

Мили, с љубављу

Уз пртљаг тешки сваки дан започиње ми тако

Толико година путујем истим друмом живота

И јутрос крећем на пут са полазне станице наде

Осврнем се иза и увиђам да сам по прилично одмако

Упрем ли поглед ка одредишту назире се Голгота

Последња станица све је ближа ко свршетак баладе

Прича је тајновита...  И нада прва некако чили

Ум опседају мисли када и како ће круг да се затвори

Шта ако успут обруч спадне и дуге се просто разнижу

Године нико скупити неће... Мој корен одавно не жили

Вене у снази без ластара... Истина искуства ми збори

Кад умру наде вечности нема... Познај своју жижу

Шта читам у њој... Сабрано много опоре муке

Усуд ми није наклоњен... Крст додељен сам носим

Пред записом скрушене душе богомољно ћутим

По Милиној раној смрти песме су ми једине заруке

На олтар наше љубави миомирисе исте приносим

Свакога дана... Зору васкрса до сржи жудно слутим

©  20.05.2016.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: ДВОСЕКЛИ РЕЗ /2016/

zelenakap.blogspot.com