ПОСЛЕДЊИ И ПРВИ [†]

Пресрећу ме ту на улазности неки нови странци

Крилно поље у осудном збору призив меки јави

Измучену душу јаком тугом заробили ланци

Изворишта сете у гречевном певу ништа да открави

На јачој страни душе узансе плитке гоне језе

Мисаоно поље дубоки ожиљци и ниске прошлости кваре

По чворовима духа још се чудом држе моје везе

И ткања света речју балучена... Сва предања и олтаре

Густе магле по повоју неукоме невид жеље гоне

Док сабраћа хрле звездани строп да избришу са маргина

Нећу дати прошлом часу а ни долазећем да ме уклоне

Песми на јави нове хоризонте слутим и путеве висина

Веслач ума иза вира тајног покосницу саму тањи

Вучном превлаком преворница изнад јаза труне

Зера зеру у дозиву дуго тражи а круг је све мањи

Јужни ветар с мојих голих брда хоће ли да дуне

Колоплети збрани на истоку појутарја нова буде

Акт у акту зоре проналази себе преко слоја тмине

Не признајем суд нељуди... Узалуд ми опет суде

Опрост плави моје срце и благот тече уместо горчине

Нек вршна мера извиднице блиске по узору свлачи

Трагу душе ову црту личну ко ће дати за сећање

Апокалипсе нису минуле... Све ближе пристижу јахачи

Тутње копите сводовима ума док разабирам клицање

Блиско око по разгону трептај болни тешко скрива

Видиш зборе незборено како тоне у заборав мучну

А мене носи поезија смерна пред завичајем ко одива

Множи се сабориште успомена у дугу свелучну

Скромне осећаје земне глед у поглед јоште мрви

Поникнуће стабла из корена у столећа да стражари

Дело је самог Провиђења да последњи буде први

Вас наводно испред мене остављам у вашој превари

© 23.05.2016. Славимир Ј. Зеленкапић

књига: ДВОСЕКЛИ РЕЗ/2016/ 

zelenakap.blogspot.com

---

[†]Тако ће бити последњи први и први последњи;

 јер је много званих, а мало изaбраних. 

Јеванђеље по Матеју 20,16.